Otadžbina

496

ВАСА РЕШПЕКТ

је то приметио, па да ме мало разабере, каже да ће ми показати луде, који нису опасни, но випхе хумористични, комичпи. Има их у иовеликим собама много, као у касарни, а има их опет у ћелијама. У једној ћелији видео сам једног трговца који је банкротирао као што кажу невино. Мали жут старац преко шесет година, на њему стари капут, старе панталоне и напршњак, оклепан шешир, тако као што се обично трговац носи кад банкротира, па доктор каже да му ко ма какве хаљине да, не би иримио, па једнако грди судије и адвокате, каже да су му они криви. Опет у једној ћелији једна стара Фрајла. Кад смо ушли, поклонио се доктор и ми, јер нам је казао то да чинимо. Она тако око педесет година, сува, мала, изглед интелигентан, на носу наочари. Штрикалаје седећи. Одмах устаде поклони се, и пита с киме има част. Доктор нас све редом представи. Пита је како се налази. Она сад удари у своју стару ноту, почне приповедати како је несретна. Живила је на селу, ималаје доста иросилаца а није се хтела удати. Остаде сама. Местни католички жупник заљуби се у њу, и годину данаје од њега у опсадном стању држана; молио је клечећи да му срце поклони, и оиа се смилује и капитулира. Но после три године неверник узе другу за газдарицу, штоје ову сиротицу јако коснуло, и мало по мало из дешперата дође у ово стање. Па онда напише одмах на једном листу грдње страховите иротив тога и његовог самог чина, и мени преда, и хоће опет друго да пише, ал је већ тако у ватру дошла, тако је викала, да је већ време било уклониги се. Сад опет у велике собе. Само ћу још два случаја споменути. (Наставиће се.) ј Јаша ј/ГгЊАТОВИИ