Otadžbina

498

РУМУНИЈА II РУМУНИ

Као што се види, од круине стоке Румунија највише производи говеда. Раса молдавских говеда много је боља од влашке, иа је за то и трговина с говедима много развијепија у Молдавији, н.его у Влашкој. У опште узевши, говеда се у Румунији гаје више због земљорадње него због трговине. За орање употребљују се не само волови него и краве. То је узрок што су румунске краве јаче него оне које не раде, и што нису тако млечне као оне које се држе само због млека. Волови и краве употребљују се за рад све донде док не остаре и не изнемогну, а тада их гоје и кољу. Од закланог говечета употребљавају се, осем меса, рогови од којих Дигани праве чешљеве и корице за ножеве, мождина која служи место масти. Коати и крв пропадају. И румунски сељак, као и наш, још не познаје корист гнојења земље крвљу. Средња је цена омањих волова од 100—130 динара; а велики волови нлаћају се и до 850 динара. Биволи добро успевају у Румунији. Они се веома цене, јер су сељаку од врло велике корисги. Снагом су много јачи од волова, а међу тим много их је лакше издржавати него волове. Л.ети се хране свакојаким коровом, а зими сламом. Али они захтевају много брижљивију негу него волови. Они не трие ни јаку врућину ни јаку зиму; због тога се лети морају купати бар један пут на дан, а зими покривати и држати у бурдељима. Кад је хладноћа одвећ јака онда им се морају метати на њушку вунене торбе. Млеко од биволице више се цени него кравље. Коњи су румунски источне расе. Они су мали, врло живи и дурашни али слаби. Раса молдавских коња била је негда на гласу, али сад се и она изродила. Од ње се налазе само још по где који останци у богаташким ергелама. Коњи се у Румунији употребљују само за вучење и јахање. У пољским пословима не служе се њима ни у чем другом осем вршаја, па за то их и нема много. На сто погона земље једва долази један коњ. Средња је цена румунских коња 80 динара.