Otadžbina

РУШУНИЈА И РУМУНИ

499

Мазге и маргарци врло се мало уиотребљују. Мазге негују Цигани и то само због извоза. Магарци служе само за ношење пртљага и ствари чобанских за овцама. Од ситне стоке Румунија има највише оваца. Њихов је извоз доста знатан. Најбоље Феле, по којима се и вуна цени, ово су: меринос, цигаја, стогом, цурбан, тонка и тумурије. Вуне се извози годишње у саму Аустрију око 4,000.000 килограма. Раса тумурије гаји се само у северној Молдавији. Она има суру вуну и веома је цењена. За трговину је најбоља раса цигаја. Еоза има ио целој Румунији, али у врло малој коли чини. Оне се негују нарочито због лоја који је бољи од овчијега. Свиње се нарочито гаје у Молдавијн. Њих има од више раса, али најбоља је српска. Свиње те расе имају праве уши, длаку коврчасту, тело дугачко и обло, ноге кратке. За тим долази монголска и општа раса, и на послетку тако зване мараис којих су пуни дунавски острви. Пчеларство је слабо развијено у Румунији и с године на годину све више и више опада. Меда се производи годишње једва 50.000 ока, а воска ] 0.000. Восак се троши само за свеће у црквама. Трговина с медом и воском није ни каква. Неговање свилених буба такође је напупггено. Међу тим свилорадња је била негда један од главних извора богатства Румуније. Она је напуштена нарочито услед зараза које често сналазе свилене бубе. У последње време почело се доносити семе из Јапана и Италије и увидело се да је много боље од земаљског семена. За храњење свилених буба има од прилике сто хиљада дудова у целој Румунији. XVII СОЉАНЕ ОКНЕ К.АКВИХ РУДА ИМА У РУМУНИЈИ — КОЛИКО ИМА СОЉАНИХ ОКАНА — КАКО СЕ ВАДИ СО — КОЛИКО ЈЕ СВЕГА ИСКОИАНО СОЛИ Ј 1872 — КО РАДИ У ОКНАМА — ЦЕНА СОЛИ — ГОДИШН.И ПРИХОД ОД СОЛИ Вештачким иснитивањем земљишта доказано је да у Румунији има оловних, бакарних, цинканих, сребрних и 32