Otadžbina

РУМУНИЈА И РУМУНИ

501

од којих два за извоз а осам за унутарњу потрошњу; у Телеги и Сданику нскопано је 15 мидиона килограма, од којих је пола извезено; а у Тиргу-Окна 14,000.000, од којих је врло мало извезено. Дневно се копа у свима окнама од прилике по сто хиљада килограма. Један радник који радп 6 сахата на дан ископа хиљаду килограма. У Окни-Маре и Телеги раде робијаши, а у осталима надничари. Надница се плаћа 1 динар и 20 пара. Продајну цену соли одредила је држава, и то овако: 6 дин. и 30 пара 100 килогр. за унутарњу потрошњу. 5 „ 50 „ „ „ „ извоз у Турску. 2 „ 95 „ „ „ „ „ Србију. На 100 килогр. соли добија се од прилике 1^ динар. Годишњи приход који држава има од свију окана износи 5,000.000 динара, а расход никад не прелази један милион. XVIII САОБРАИ АЈНА СРЕДСТВА Иутови И НАСИПИ — МОСТОВИ — ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ПРУГЕ — ВОДЕИИ ПУТОВИ — АУСТГИЈСКО ДУНАВСКО ДРУШТВО — ПОШТЕ И ТЕДЕГРАФИ До владе кнеза Кузе није било у Румуни.ји ни једнога доброга колскога пута. За насипе се готово није ни знало. Они су се први пут под њим почели правити. Али кад се једном увидела потреба добрих путова, онда се на њима почело својски и живо радити. На свршетку 1861 већ је било готових 700 километара колских путова. Ти први путови били су истина пре рђави него добри; они су ишли на све стране без икакве међусобне свезе, тако да нигде нису образовали једну непрекидну пругу. Али, при свем том, они су били од доста велике користи, јер су бар у неколико олакшали саобраћај међу извесним местима. На концу 1866 дужина направљених насипа износила је 1500 километара; а 1873 већ је имала 4266 километара, од којих су 2045 набијени каменом и насути чистим шљунком. Сви су ти путови врло добри. Они вежу све округе све главније вароши међу собом и земљу са иностранством.