Otadžbina

502

РУМУНИЈА И РУМУНИ

Осем тих главних путова, сад се довршава једна мрежа сноредних од 5000 кидометара, тако да ће Румунија кроз неколико меседа имати више од 10.000 километара насипа. Путове прави сам народ. Законом је наређено да су сви грађани дужни кулучити на путовима известан број дана у години. Али кулучити се не мора лично. Варошани плаћају одређену суму новаца место кулука, а сељаци раде сами. Ћуприје су до скоро биле у наком истом стању у каквом су били и путови. Оне су махом прављене од дрвета. На њих је трошена грдна грађа, и због тешког преноса дрва стајале су врло много а трајале мало. Да би се та незгода избегла Румунија је 1865 узајмила 23,000.000 динара за прављење гвоздених ћуприја на насипима. За тај новац већ је направљено 24 гвоздене ћуприје, које, разуме се, не спадају у број железничких ћуприја. Осем тога скоро ће се почети да гради ћуприја на ланцима између Ђурђева и Рушчука преко Дунава. План за ту ћуприју, која ће везати румунске железнице с турским, већ је одобрен. Она ће имати три километра у дужину и биће једна од пајвећих ћуприја у Јевропи. Румунија има већ неколико железничких пруга које раде; друге се опет сад праве, а треће се пројектирају. На тај начин, она ће кроз неколико година бити покривена ирежом железничком. Дужина путова који су радили у прошлој години износи 936 километара, а оних који се праве 297. Неке од тих пруга уступљене су акционарском друштву румунских железница, неке појединим особама, а неке С У У рукама државе. Акционарско друштво за румунске железнице образовано је 2 | ]4 Фебруара 1872. Оно је гарантовано румунском владом и одобрено законодавним телом. Пруге уступљене томе друштву ово су: Пруге од Букурешта до Романа (468 килом); споредна пруга од Барбоиш до Галца (19 килом. с једним продужењем од станице до Дунава, од 2 километра); пруга од Текучију до Берланда