Otadžbina

СТЕВАН ДУШАН историјски роман

КЊИГА ПРВА Млади краљ (Наставак) 10. Зашкрипаше на тамничкој кули врата, спустише иа ланцима басамаке, попеше ода Андонија у „судницу", али не да га суде, већ да га спусте кроз ону рупу у патосу те собе коју поменусмо описујући кулу, да га спусте у бунар, који се онда гордио именом тамница. Најгора данашња тамница права је престона дворана на спрам ондашњих подземних тамница, јер у најгорој данашњој тамници има бар један прозорчић, па макар само колик четвртаст чеперак , те кроза њ продире макар неколико сунчаних зракова у грозну таму; у најгорој данашњој тамници, у којој нема ни клупе за седење, има барем тврда земља под ногама, па сужник може дећи на земљу те се одморити, имају барем врата па макар трострука и гвоздена, која се сваки дан 2—3 пута отварају када тамничар хлеб и воду доноси, и том приликом сужник може макар за тренутак да угледа бела дана и да удахне чистога ваздуха, а тога свега не беше у тамницама онога