Otadžbina

526

ДАЛМАДИЈА

албанску насеобину у селу Еризи код Задра и 600 шнанских Евреја у Спљету и Дубровнику, деди се само на два народна живља, а на име на словенски и на досељенички италијански. Но како тих далматинских Талијанада, који готово искључно живе по приморју, има само до 22000, па можда ни толико баш не, онда излази да је Далмација искључно само словенска територија, јер Словена има у њој до 400.000 душа, па за то они и јесу без сумње највећи и најважнији део стаповништва земаљског. Ми не ћемо да се овде упуштамо у истраживање, да ли су баш Словени или стари Илири (Албанци или Скипетари) праобитаоци ове земље. Доста то да се зна, да је још пре 6. сголећа Словена бидо у Далмацији. Али они пре велике сеобе Хрвата и Срба (између 634 и 638. по Хр.) нису имали још никаква државна устројства. Ови потомци Срба и Хрвата још се могу тачно да разликују један од другог својим наречијем, а тако исто и од оних српских досељеника из Расије, што су се у 14. веку у Далмацији настанили. Ови последњи обитавају у унутрашњим деловима земље, а потомци Хрвата обично се налазе на острвима, као што тврди Вук Караџић. Менис у своме „Маге а(1па1лсо" разликује ирастара племена по њиховим Физиогномијама. Тако код њега је ова карактеристика обиталаца: „Између Црмање и Цетиње људи су масти маслинасте или мрке, косе црне или тамно мрке, очију таквих истих, али без живости, лица прилично дугуљастог, изгледа озбиљног и строгог а раста високог. С оие пак стране Цетиње стаса су лепог и згодног, коже црвено затворене, косе црне и густе, ока црна, погледа одважна и ратничка, држања озбиљног, раста врло високог, строја јаког и мушкулозног. Смеса пак обојих тих племена као да је северно од Крке. Островљани (Скољани, слов. Чакавци) одликују се мушким цртама на лицу и чилим духом, али нису и тако јаког и чврстог телесног састава". Приморци и острвљани називају унутрашње станов-