Otadžbina

ДАЛМАЦИЈА

529

тадашњих римских грађанских ратова склоне се на плаћање неког незнатног данка. Али одмах после смрти Цезарове они откажу и тај данак, те Римљани и опет на њих устану, али су их савршено покорили тек 23. године пре Хр. под Статилијем Тауром, а са свим власт своју утврдили 10. год. пре Хр. по што су савладали велики далматинско-ианонски устанак и уништили далматинску републику, која се протезала од Тиције (Крке) до Телура (Цетиње) и бројала 80 и више градова. И тада саставе од Далмадије, Л.ибурније и Јапидије област Илирију, која се простирала од Тиције (Крке) па до Дрила (садањег Дрина а и Дрима назване реке у Албанији), а граничила и просецала бебијским, ардијским искардијским нланинама. И ту се онда у њој наместе стално два римска легијона. Од тога времена кад је римска култура у земљи цветала па све до пропасти римске царевине, давала је она римској војсци најбоље војнике. Око 545. године онусте је Словени, а за тим Авари, којима против сташе само вароши Задар и Трогир; те ове за тим са Дубровником, Спљетом и Јустијанополисом и острвима Рабом (Агће), Вегљиом и Осорном саставе неку врсту државе, која је признавала сизеренство грчког царства. Осталу пак земљу отресу Словени испод јарма аварског у нрвој половини седмога века. Међу тим Срби заузму Далмацију између вароши Драча, Дубровника и Неретве, а Хрвати опет њен западни део. Оба ова племена спустила су се у Далмацију из позадних земаља, па за то су је и одржали у супрот свима покушајима Франака, да се и сами у тако важној покрајини утврде. Час по час упадали су и Сарацени, опустошавајући, у приморје, те са тога се цело приморје, да би било сигурније, преда на крају 9. века кнезовима хрватским, који су тада били врло моћни, а доцније пак ренублици млетачкој. У след овога изроди се дугачак и страховит рат између Млетака и Хрватске, у коме Хрватска, помоћу планинаца, потуче Млетке тако, да је хрватски краљ Петар Крешимир 1052. узео себи ОТАЏБИНА II. 34