Otadžbina

532 ДАЛМАЦИЈА да се они спрече, да тамо сами не могу предазити, кад им се прохте и иотреба укаже. Ово би било стратигијско стојиште, које би се имадо против устанка предузети. Али по што се ту политичка ситуадија размимоилази са стратигијом, то је та околност по аустријску војску врло велико зло. Јер баш кад би Аустрија са допуштењем Турске и прешла у Херцеговину, опет тиме не би за дуго имала устанике у рукама. А да би се пак ови потпуно могли обићи, морало би се окром реченога још имати и слободног кретања по црногорској области. Али по што ово Црногорци не ће никад допустити, онда би аустријска војска била принуђена или да се упусти у рат и са Црном Гором, што је, као што смо и напред рекли, врло опасан корак, или да се лати последњег срества : тактичког наступања са масама, а ово без повољних каквих пригода не би могло лако да учини крај устанку. И аустријска војска учинила је овако у последњем устанку, али није имала пикаквих особитих усаеха, а ево зашто: као што се зна област которска врло је бреговита и од Котора до Будве постоји само један добар пут, па је •са тога дакле и врло мучно против устаника наступати и то тим више, што је тај округ пун провала, јаруга, пећина и кланаца. Осим тога баш и кад се већом силом и великим жртвама и губитцима прогоне устаници са једнога места, онда је опет са врло рђавога времена у зиму, са грдних ветрова и честих киша, војсци немогуће становати на отвореном пољу, него мора које са тога, које са великих губитака, одмах опет да оступа у оно мало приморских вароша, и то првенствено у Котор и Рисан. 1 А док дођу нова поткрепљења, дотле устаници начине опет какав нови окршај и дармар, или ишчезну, да изненадно опет на неком са свим другом месту као страшило искрсну. С овим непријатностима здружеиа је, још и та околност, што је врло мучио ранити веће војничке масе на овоме 1 Будва је била падом тврђаве Стањевић, која доминира пут у Црну Гору, у веливој опасности.