Otadžbina

ДА .ЛМАЦИЈА

531

она доиста и иотпуно могла само тако освојити, кад се могда напасти не само са мора него и са позаднине. Са тога је Аустрија и гледала у посдедњем бокељском устанку, да своја предузећа против устаника осигура иди операцијама Турака или своје сопствене војске у Херцеговини; ади то није могдо бити, јер би Херцеговци одмах скочиди на оружје и тако би се од једнога зда направила два, а не би се никакво добро постигло. Осим тога узев тачно позаднина Боци Которској и није толико Херцеговина колико Црна Гора, а докде год устаници дадматински имају ову за базис, дотле је свака операција нротив њих идузорна, па ма била она скопчана и са неким привидним успесима. Ова неоспорна истина колико је жалосна, толико је још тежа по завојевача што се устаници не смеју да гоне до на црногорско земљиште; јер кад би се то само и покушадо, дадматински рат претворио би се дако у онај рат са словенским племенима који се због своје шкакљивости врло брижљиво избегава. Завршујући ове ретке ми ћемо на крају да бацимо један поглед на ратовање у самој обдасти которској, где је ту скоро и бидо крвава ограшја. Као што се зна, а најбоље из карте види, округ которски одвојен је са свим од остале царевине. У виду скоро једнога триугла базис му се насдања на море, југоисточна страна на Црну Гору, а један део северу управљене стране на чисто турску, херцеговинску, област. Ако се хоће са успехом да нападну устаници, који у својим бреговима и пећинама имају врдо добра ослонца, онда је од врло мале користи, стазама у унутрашњосг продирати, иди стајати у непрестаној свези са градићима и блокхаузима, што су с аустријске стране подигнути дуж црногорске међе. А ово последње готово је и немогуће. Него би се морадо кад би се смедо против њих оперирати не само са херцеговачке него и са црногорске обдасти, па да се буду уетању, да им се не само пресече сваки придолазак оданде, него и 34*