Otadžbina

536

КНЕЗ милош

Сулејман-иаша Уклон се, куго, да те ие згазим! Не каљај ђона мојој обући! (Турчин се уклони на страну). Али-ага Сва војска наша већ јескупљена На твоју само сада чека реч. Сулејман-иаша И твога збора, ага, доста је. 0 твом јунаштву много слушо сам, Ал то је био — доцне нознадох Читав кошљуске, алпрегрш језгре, Чиме си мене је ли дочеко ? Али-ага Земља је ова врло сирота, А ја бнх бољи дочек сиремио. Да могах само —• али онрости Ратови дуги рају сломише, Опусти земља — народ изгибе; А што је блага јоште остало Што иламен рата — није нрождеро, Све су то влашке вође однеле. Злата сад нема и хлеба да је. У земљи оста издрт опанак. Сулеј ман-иаша Шта велиш, је ли, злата зар нема? Ео диже војску, ко је оружа ? Пред којом ти си само иудљив траг, Јунаштва твога срамом жигосо. Ћаја-иаша Опростп, паша, кад велиш биће И злата, и сребра, и све што желиш. Чету сам једну ја већ иослао Да роби земљу — нека пабнрчи. Сулејман-иаша Ја не ћу само злата рајина, Крви ја хоћу; с таком здравицом, Да сн ми, Ћајо, сада здравио, Реко бих: хвала, част је дпвотна! Та где је робље, где су робиље? Ил ви сте грђи нег и робови? У мишје рупе само с кријете, И ту вас стреса љута грозница С ужаса тешка — силе рајине. Еј турско име шта већ дочека. Ео да га скврни — ваки изроди ?

IV.

Један Турчин улази и клања се Сулејман-иаши. Турчин Честити пашо, један рајетин Са тобом жели сад да говори. Он вели да је Сулејман-иаша Доста говора, Пустн нек уђе — добро дошао Да мога гњева нламен угаси Са крвљу својом, сузом лажљивом. (Турчин оде.) Ћаја-иаша (Приђе Сулејману, тихо му говори). Војвода биће што сад долази, Раја је верна — да те послуша А за њ ти јамчп Аксентије кнез, Но што ти рекох — то ми веруј баш. V. Молер цоЏ. Сулејман-иаша Ео сииштаћеш? ■— брзо говори! Молер Војвода некад А сад? Сад раја само, пашо честити. Сулејман-иаша. Ти си остатак хрпе хајдучке; Шта тебе гони, је л, на овај праг ? Молер Послушна раја падише моћног. С хајдуком никад с једног извора Воду не пијс —• то ли да лије С хајдуком своју мученичку крв У боју једном, а за једну цељ. Сулејман-иаша Говори, шта ћеш, време пролази, За мене сад је сваки тренут скуп. Молер Дошо сам теби да се поклоним И да ти моју мишцу понудим. (Сулејман и Ћаја-паша говоре међу собом).