Otadžbina

\

КНЕЗ МИЛОШ

Још мпра немам с беса рајина. Бесанлх колко ноћи проведох, Колко мп бола душа осети С побуна раје, вених иокора ? То више не ћу, трпит не могу, Махом ћу сабље да поништим зло. (Ђаја-паши) Иди сад кољи — никог не штеди, Цркве им руши, пали колибе, А све на гласу њине јунаке, Тај понос раје — бруку османску, Што су са црном до сад вереџом Туркнњи бео образ завили, Све их на оштре набијај коце. Ја ћу ти дати избор јунака, Који се смрти никад не илашн. А ако буде то мало војске, Што ћеш је сада собом повести, Све што год живо месецу клања Послаћу у бој Нека се сатре, нека пронадне Ђаур и крст (Ћаја-паши) На посо брзо — одмах одлази, Живот нам летн — време пролази! (Сулејман , за њим Ћаја-паша , и остали Турци оду) Појава друга I Поље близу Бруснице. Развалгше једие цркве. Народ екуаљен у гомили. Мелентије архимандрит, Молер војвода и неколико кметова. Мелентије (Народу) Пристунте ближе, па се иомолте, Молбе ће ваше послушати Бог. (Народ прилази, неки клече и моле се Богу). Кад среће нпје да побожан глас Весело срце Богу управи, Таласи суза што их лијете, Вихор ће бола небу поднћи; Кроз Фијук внхра и таласа шум, Ваше ће молбе разабратп Бог.... (Погледа у небо). Господе света, изворе нада, Пред тобом ево шгаице пада, Твој мајушнн роб С впсина даљних погледај на нас!

539 И од сад нам буди што си био до сад: Утеха, нада, избављач и спас. Очајним гласом народ ти се моли, Ублажи срџбу, гњева утоли. Нсвоља, туга, очајање, боли, Сломише снагу, убнше му моћ, Смилуј се, Боже! Народ Ублажи срџбу, гњева утоли, Грешник се молп. Мелентије Да кажем тугу и шта нас боли, Крв ми се мрзне са помисла тог. Народ Предака наших грехе кајемо Већ векова лет Мелентије Милостив је Бог. Он ће разабрат наше жеље, Он впди напте невоље веље. (Подигне руие к небу) Ти видиш тугу, ти гледаш јаде, И народ овај без сваке наде, Спасп, помилуј, одбрани ми род! Народ Спасн, помилуј народ твој! Мелентије (Крстом благосиља народ) На крсту овом, знамеау светом, Просу сс негда божанствена крв. Из ове крвн слобода ннче Човештву целом, да задиви свет. Страдања Христа наука су света, Што народ уче двајест векова, Каквом се ценом тече слобода. Ко слободе тражн прво нек се спреми, Да крваве борбе крст собом понесе. (Народу) Приђите, браћо, целивајте крст Најсветији спомен, најсветије борбе. (Народ ирилази и целива крст) Један сељак (Мелентију) Хвала ти, оче, на тој беседи, Свака реч твоја, ка усијан жар,