Otadžbina

540

КНЕЗ МИЛОШ

На дубину срда ианула је мог. Не ћу ти впше лењпм нерадом Да крадем Богу дане и ноћи, Већ одмах пдем нз ове стопе Право Нродану — он се ноднго, И иозво народ у све нахнје У бој, у светп бој, За име, веру и за слободу. Ео хоће са мном иека полази! (Ухвати једног сељака за руку) Шта мислиш, је ли, о чем премишљаш ? Други сељак Мислим сад, брате, куда да пођем, Дома већ не смем Турци чекају. Врлетној гори ја бпх летео, Ал моја мајка, ој стара мајка, Плачне јој гласе ко да чујем сад; Она ме зове — морам нослушат, Мишицом овом морам бранити, Живот њен. Са крвљу мојом морам платпти Сваку кап млека, што сам посисо С недара 11.01111 х Мелентије Ако крв своју, сине, нролијеш У борби светој за слободу, знај, Грехове твоје опростиће Бог. Други сељак Кад тако велиш, ја ћу одмах поћ, Да свршим дело што смо ночели, Да крвцу лијем, та да се бијем Док мишце траје, док живот сјаје. Кад живот згасне, кад се утули, Над мојом трулом тада лешпном Орли ће иесму певат весело : „Да добра меса, а јунак је лош"!.. (Ириђе руди Мелептијевој) Благослови, оче. Мелентије У мене, браћо, грешне су речп , На добром путу благослов даје Тек само рука Бога моћнога. (Народу) Пођите са мном нашем војводи, Ја ћу му рећи сав ваш намишљај. Први сељак Ти реци само, заповедај ти. Дужност је наша да те слушамо. (Мелентије, за њим одлази народ)

II

Молер остаје с иеколико стараца и кметова Молер Видостел, браћо, луда--маиита Шта хоће сада ? Старац Манит је човек ко хучиа река, Кад нема својих чврстих обала, Што руши, носи мутннм таласом И поља родна, ко ђубре и шлам. Молер Не знају људи шта је турска моћ. И пређе беху Турци делије, Ал сада, браћо, да сачува Бог, С Турчином нови заподети бој. Старац Ја Турке знадем, ја ти верујем. Молер Први бих пошо, не бих жално Да умрем сада — али реци ми Шта може моја самрт иомоћи И тебн — мени — нашем оташтву? Старац Ништа, баш ништа! Молер Слушајте, браћо, моје савете. Брзо ће стићи наше војводе. Ћесар ће намп помоћ послати. Боље је богме и у ропству жив Слободу своје земље чекати, Него у гробу Први кмет Е мудро збориш, ал узаман све, Мало је људи твоје памети. Сви (Молеру) Свн ћемо тебе само слушати. Молер То од вас, браћо, ја и не тражнм, Нек сваки своју иамет запита; Нек чује шта му она светује, Па то и чини што је најбоље. Први кмет И наша памет то нам говори, Што и ти рече, да чекамо још. Молер А ако Милош боја зажели? Шта ћете тада, јесте л смнслили?