Otadžbina

544

КНЕЗ МИЛОШ

Чемером свога бола отрује. И екора наша нроиает казује, Са каквом ценом народ купује Слободу своју, нли роиства ков. Од десне мншде, па до балчака Тренут је само, али тренут екуи. Ео јамчи да се ие ће илаћати Тај тренут један веком окова? Памтите, браћо, што вам реко сад. Молер Војвода Милош добро говори, Ал сви су пути затворени већ. Излаза немаЈован Сабљом нам ваља путе крчити. Молер И то је добро што Јбван каже, Ал нема праха, нема оружја, Зар руком голом стену разбићеш? Најбоље јоште да чекамо ми, Па када буде добре прилике, Ко има главе томе лако је... Сабља је увек може пресећп. Кмстови Не ћемо боја, ми хоћемо мир. Старац Ео хоће боја, шуме ето му. ДринчиК Зар и ти, старче, зуби крезави Уједат можеш? (Јовану) Греха бојим се, А блх му на мах дао одговор Језиком, веруј, плама самртног. Молер Земља је мира већ зажелила. Кметови Хоћемо мир •— мир! Милош (народу) Та то је, браћо, само обмана. Ви знате лобро даје турски мир Тек сирема само за ђаволски пир. ДринчиИ Ропац нас дави, самртан је час. Јован У крвавој борби само је наш сиас.

Молер Да размислимо -— да чекамо још. Милош Радити треба, а не чекати. Живот је људски раду намењен А гроб је само легло немару. Време је, браћо, да се освети Предака наших оскврњенп гроб. Време је ето да се опере Поруга и стид с наших образа, Које иам ропство дугих векова Каљало до сад. (Вој нодама) Сада бирајте. Ланаца тешкпм што гледате жиг, На телу своме треба збрисати: Хоћете л сузом ваших болова, Ил гробом турским, до вас стоји то. Молер (Милошу) Када бих само срце питао, Глас бпх твој радо послушао ја, Ал дело ово о ком говорим, Народа целог то је својина, Па ваља чути и народни суд. Говорте, браћо, хоћете ли рат ? Кметови Не ћемо рата ■— не помињи рат! Милош Зар вам је колац турски дражији, Нег пушка, сабља и витешки бој?! ДринчиК (Молеру) Шта велпш: народ? Какови народ ? Шта хоће народ и шта жели он, То је за њ често загонетка, знај. Један би хтео боја и крви, А други мира, трећп не разбира, Шта хоће срце, а шта каже ум; Тренутна воља за њега је крм, Која га води, са којом броди Таласом бурним живота свог. Молер И ја то видим, а и добро знам. Јеврем Бола тек нашег очајнички плам Само ће турска угасити крв.