Otadžbina

КНЕЗ милош

543

Смиља Је л, више не ћеш пћи од куће? Бој је сад свршен, војводаје ту. 1'ајиИ Свршен је, свршен баш добро рече, Не брин се више - - шглостив је Бог. Ал мани сада така говора,Јупаку само доличан је он. Смиља (Обзире се) Ја говор чујем, неко долази РајиЛ Војвода данас збор је срочио, Он ће то бити.... (Потледа на страну) Иде с дружином. Сад с Богом, Смиљо! Смиља С Богом, Јоваие! (Смвља оде) VIII Милош и неколико војвида долази. За њима парод. Милош (Војводама) Сад ћете чути шта Рајић вели, У народ њега ја сам послао, Да види шта је, гата народ жели, Је л боја жудан, нл је сустао, С покоља љута алп бесплодна. РајиЛ Народ је клоно — воља згаснула, И сад се* мрзне с пуста немара. Где год сам прошо — траг сам нашао Ухода турскнх, и чуо сам јога: Да с Турди муте наши кметови, А што је, браћо, јога и грђе зло Народ их слугаа — он им верује. Јеврем Они су криви целој несрећп. Ја народ знадем. Јован Е, ком је, брате, турска камџија Грбаче чврсте поломила кост, Који је кожу са чела здеро

Темена правећ турским агама, Тај не ће рата — жпвот му је скуп. Молер. И ако нису наши кметови Ради баш кавзи — много не греше. (Јовану) Е да је снаге, кад је воља ту, Многу би мого опрат срамоту. Ал вако сада тешко ирегнути, Без многа јада не мож кренути Нп стопе једне.... (кметовима) Је л тако, браћо '? Кметови Нпкако друкче — добро говориш. Милош ' (народу) Ја видим сво зло и сву несрећу, Ал мигацом мојом могу и већу Невољу збрисат са народа мог, Само нек је слоге, нек је љубави. ДринчиК Какова слога ? Што је помињеш? Зар не вига трага крвп Вукове, Како нас смрадом својим отрова? Јован Зар мишце немаш, зар је нестао Барут н тане? је л окрзан рез На сабљи твојој, да прекипега вез, Што јоште спаја народ с издајом? Ко боја не ће, тане у прса! ДринчиК Ти ако не ћега руку каљати, Тај посо само мени остави. Милош Дринчићу, лакше — иемој хитати! Договор, браћо, кућу подиже. Јован и ДринчиК Не ћемо збора — ми хоћемо рат! М илош (пароду) Слунгајте, браћо! Парод Говори само да те чујемо! Милош Доста је било једно Косово, Да двајест до сад српских колена