Otadžbina

35*

КНЕЗ МИЛОШ

547

X

Милош (Кметовима) Ја перем руке, учиних евоје, Савест ме моја не ће корети. Вашом ете вољом везати хтели Смелог мн духа плаховити лет. Ал така жеља узаман, браћо, На путу моме нема препоне, Коју ми мишца не ће сдомити. (Вој нодама) Ео самном хоће, ко од вас жели, Да мојих стопа следи крвав траг, Нек одмах пођеВојводе Свп ћемо с тобом и сад и свакад! Жилошу Ире нег што паднем , пре нег погинем, Осветпт морам овај црни жиг, Што братска рука моме образу Норугом црном обележи сад. (Војкодама) Жена и деца—сва радост наша На нашем ножу нека изгине, И то је боље, далеко боље Него да турски конаби нх бес. ДринчиК. Поклаћу децу, жену, родбнну, Све што се зове мојим пменом; На моме ножу ја ћу пружит им Крвави дарак, мученичку смрт! Милош (Кметовима) Чули сте сада шта желнмо ми. Ал лре нег иођем у осветни бој Кућшита мога овлажићу праг Са мојом сузом—крвљу деце ми. А ви и даље дома останте, Нека вам Турчин витом канџпјом. Мнлостп своје знаке бележн Браздином црном—телом лењпвим. Ал мога тела—мога образа, Канџнја Турска не ће дарнути. Образом мојим само турски нож Исписат може сво.је душе бол. Останте дома—будте сведоци Потомству нашем, чему води мир,

Оковом новим кој' се купује. Ајдемо садаМилош иође, за њим војводе и једна гомила народа. XI. Луубпца и Добрача Љубица Куда си ирего, куд си похито? Милош Намере моје угледаћеш траг, За тренут само који причекај. Љубица Пламен ми твога ока говори Да си по иуту кобном ношао. Куда ћеш, реци, је ли, Милоше? Милош Није за говор време, Љубице, Рада нам треба — у раду је спас Народа овог — ал шта помињем? Нерад је давно и иоследњу кан Костију нашнх исисао срч. Молер Милош је вољан рата, покоља, А ми би хтели да још причека. Љубица Да чека велиш. Шта да дочека? Још дужи ланац нових покора? Још тежп оков, муке страишије? Јесте ли људи? Је ли умрво стид Образа ваших? Срби јесте ли? (Молеру) Да чека, је ли? Савет дивота! Јунаку иравом баш је доличан! ДринчиК И женска глава ето разбира, Терете какве на нас товарн Лењост и немар, кукавпчки стр Са овом бруком не ћу живетиах. Ни часа вишс — одох Продану. (пође) Народ И ми, и ми с тобом ћемо сви! Милош Чекајте, браћо, стани Дринчићу! Љубица Можете л, браћо, јоште чекати, Да скрвна рука мрске невере