Otadžbina

548

КНЕЗ МИЛОШ

Образа ваших каља светпњу ? Је ли вам драго? Души гове ли Беенеће ћуди тирана наших Подножије тврдо да будете ви? Је л живот такав, којим живите, Достојан вашег срнског имена? Стидите л се Нерада вашег, вашег чекања? Та народ овај доста чекаше: Четир је века давно минуло, Од како Србпн чека Милоша, Да грехе једном Вука нокаје. Милоша ето — ето нрилике Косовско гробље да освети сад! ДринчиК Не корн и нас само, Љубице! Стопама твога мужа пођосмо. Готови сви смо, куда рече он, Са овог места кренути се сад. Јован Прса су наша кондири пуни Јуначке крви, гњева, освете. Крвду смо спремни сву да просиемо Само да црни иобршиемо траг Окова тешких, Љубица Тако и треба. Време је дошло, приспео је час, Загорке виле разлеже се глас. Чујете л одјек — мјуете л јој пој ? Јуначкн роде, у твојој сузи Ланац је роиства зарђо давно. Устај освети гробове браће, Ил падни, умри на њима славио! Народ Милоше, одмах води нас у бој, У бој! С тобом те поћи сав народ твој! Љубица Освет'те ирошлост то доба тавно, Покажте свету да знадете мрети За слободу своју на видику јавно. Народ Дошло је доба што чекамо давно. Милош Гробље јунака гоји земљу само, На њему ниче тек слободе двет!

Тиране доле, нашто живот штедит? Живила слобода, ускликни роде! Први кмет Е да су такве све нам војводе, Оков нам ропства не б жуљно врат. Љубица Новога доба гласници ви сте; У мишци вашој слободе је спас. Јован За борбу, снахо, спремни смо сада. У бој нас зове Милошев глас. XII. Један сељак дође Сељак Баш на врх чуке брсга овога Опазих чету — не знам каква је. Милош Војска је, мислиш, — (на страни) Из небуха—сад? —Гласи су чудниСељак У четп људе нисам познао, Ал срце вели: браћа наша су. Милош И биће наша—немој презатиНа таком гласу хвала, рођачо. ДринчиК (Гледа на страну) Сва ова војска, што сад долази, Све ту то Срби. Милош Добро дошли нам. Добрача Дођоше, брате, баш кад требају, Бољега госта не мож желети. XIII. Долази неколико оружаних сељ ака. Први сељак Јесте ли желни госта ненадна? (Здраве се сељаци међу собом) Други сељак Под вашу стреју ево дођосмо. -А-ко вам треба наша мишица, И ако крвцу као награду Тражите од нас, да њом илатимо