Otadžbina

550

КНЕЗ МИЛОШ

Подруме доње одмах отворп, Пушке и сабље, џебану бојну Што спремна стоји — амо донеси. (РајиК оде с неколико сељака. Кметови се разилазе, с њима Молер) Народ Живио Милош, да Сриство живи! Јеврем За први иосо шта чинит ваља, Доста је војске овде скупљено, И више биће. ако слоге буде. Мутаи Јесмо ли спремни, је л све готово, У отворен да се упустимо бој? Милош Доста је, Лазо, не брини се ти. По снази духа живот се дени, А не ио хрпп труле месине. . Духа имамо и крепке воље, Што јоште нема, то ће створитп Љубав п слога, заједничка цељ. Добрача На шта си прего, шта ћеш чинити? Милош Ужице одмах треба иосести. Град ће нам овај бити ослонац, Нахије ове да чувамо бар, Што су још чнсте од Турака сад. (Јеврему) Јевреме, тн ћеш с овом дружином

Снремит се одмах — да се кренемо. (Доносе оружје) Милош Са нешто војске Рајић остаће, И нага да чува овај овде крај. (Народу) Оружја ето, бирајте сада! Свака је сабља купљена крвљу, И у крв до сад сто-иут купана. (Раздаје сабље воЈводама) У светој борби нек пушке ове, Кроз јаук, ииску, очајни узвик Душмана нашнх, свуд проносе глас : Дошло је доба, нриспео је час! За Србе само слобода је спас, Така тек жеља нрославпће нас! А ако буде јуначке среће И бољег ћу стећп оружја с вамн. И ово, све је жетва вашег зноја, Дпчте се њоме, вреднн сте је ви. А земља наша кад слободна буде, А то ће бити, ако слоге буде, Златне ће токе краснт вам прса, А плахи коњн соја арапског, Под самур-седлом српских сокола, Језднће овом земљом ионосном. (Рајићу) Рајићу брате, с твојом дружнном Пази п чувај сиротињи праг. (Војводама) У име Бога на посао сад! (Милош, за њим војводе оду.)

(Наставиће се.)

уМ, уУ^АКСИМОВИТх