Otadžbina

КНЕЗ МИЛОШ

549

Свакн ваш сада гостољубља дар, И на ту цену пристајемо ми. Милош Одкуд идете ? вођу имате л ? Жли сте војске разбијенн траг? Први сељак Кнез Петар амо послао је нас. А ти што велиш разбијени траг, Чудно ли збориш, шта да речем ја? Оваква војска, што је гледаш ти, Још силе није до сад видела, Да би је могла кадгод разбити. Мж смо сејачи смрти дупшанске, А што нас питаш, вођу имамо л, И на то хоћу да одговорим. Војвода Младен, тн га ваљда знаш, Он пређе беше старешина наш; Ал Турчин ватру када прижеже Баш под брк нами — Младен иобеже. Истина он је и нас позвао. Други сељак Чамац је био тек за војводу; У н. војска цела ући не може. Први сељак Понуду ову ми не примисмо. А чусмо да је Милош војвода У земљи осто код свог огвпшта, Да с браћом живи ил да погине. Видесмо и вас ту на окупу, Свратисмо да нам пута кажете Где живи Милош, је ли дома сад? Милош Добро сте пута већ иогодили. Пред вами етоји Милош војвода. Сељаци прилазе Милошевој руци Први сељак Е, хвала богу, кад те нађосмо ! Милош Одморте, браћо, костп уморне Па ћемо сада што нам даде бог, Прихватит мало хлеба, ракије. Први сељак На свему лепо хвала, војвода. Прође нам ето недеља дана, Како нам неста и прах и храна. Други сељак Да није било проје плесниве, Сви би од глади до сад скапали.

Милош (Љубици) Отиди дома па их дочекај; Браћа су наша. (Љубица одлази, за њом сељаци) Добрача (Првом сељаку) А би ли мого штогод причати, Шта Турци раде, шта ли смерају? Први сељак Зло раде, Богме, горе смшпљају. Јован Јесу ли вољни с нами ратоват? Или ко ћуке још на зидини Чекају прво наше походе? Први сељак Турци су спремни да полазе већ: Да земљу робе и да пале свуд, А јачим ланцем да нам стегну моћ, Градове мисле заузети сад. То сам баш чуо, тако говоре. (Димитрије уђе, говори пешто на страпи Милошу, за тим оде с н>им) XIV Јеврем Нек таке жеље Турчина сладе, У горак живот нека лију наде, И нека мисли, Србин нропаде —Војвода нема, шта ће голи син ? —Ал народ живи — њихов душманин! Љубав слободи биће његов вођ. Гласови Тако је, тако, жив је наш Бог! И нада наша Милош војвода! ХУ Милош долази с Димитријем. Милош Скрштених руку стојат не смемо Нерада нашег мора проћи сан На посо одмах — чекат не сме.мо, Јер Турци силом веће кренуше, Да земљу робе, да је пустоше; То гласник рече, ког ми посладе, Овога часа Аксентије кнез. (Рајићу) Сад мојој кући похитај брзо,