Otadžbina

562

ПУТОЗИ У ЈУГОЗАИАДНОЈ СРБИЈИ

изведени, данас су зарасди у шипрагу и само дуго борављење и тумарање по овим местима, могло би бити награђено изналаском испрекиданих трагова њихових. При овоме интересантноме штудирању старих путова, чувеие Пентингерове таблице за овај крај готово ништа не могу упутити; ту много више могу упутити мешћанске околности, јер природно и данас многи путови иду више или мање старим трагом, негде становници по где што причају, а и сами створ земљишта може помоћи закључењу, где је био главни правац, и на послетку по најсигурније, што на местима имају и остатци тврђа, у којима је седила војничка посада. Но при свему овоме, разуме се, ово није лак посао. По више прилика могао сам закључити, да је било пута кроз клисуру Моравску између Овчара и Каблара, и дакле саобраћај Пожеге са Чачком није ишао преко Јелице планине као данас, већ веројетно поред Мораве. Траг овоме путу тешко да би се могао данас погодити, но малени остатак каменога моста испод намастира Ваведења, кула на вршку изнад Благовештења и несумњиви трагови рударски на више места туна, — као да са свим за ово мишљење говоре. 1 Пожега имаде римски мост ; Ужице има још два добра камена моста и кастел; пут између ова два моста ишао је лево од данашњега, веројетно на Шерељ (брдо) а може бити и баш долином ТБетиње на Расну, Узиће, Горјане, Севојно и Крчагово. Подриње је као што сам номенуо пуно римскога гробљишта; но где је била свеза ове долине са Ужицем,данас се не би лако могло погодити. Судећи по тврђи у Солотуши, врло је веројетно да је тај пут из Ужица излазио на Поникве и Пријерово, па се спуштао ка долини Солотушке реке, која такође још високо имаде римскога 1 Опис опе интсресантне клисуре Моравске међу Овчаром и Кабларом са плдном, предао сам Српскоме ученоме другатву и оно је одлучило да то у једноме своме „Гласнику" штампа.