Otadžbina

ПУТОВИ У ЈУГОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

553

гробља. Овај пут види ми се даје био најверојетнији главни саставак Подриња са Ужицем, које је морало бити важно, јер се идући туда само једном прелази развође (данашњи пут иде преко два развођа), и што се одатле најлакше спушта из долине Ђетињине у долину Дрине. Је ли било каквога непосреднога саставка Пожеге с Дрином, уз долину Скрапежа, кроз данашњу пусту клисуру Скрапежову у Бјелонерицама , не може се зпати; али судећи но плодности ове долине горе и доле око клисуре (Косјерићи и Пожега), ио остатцима на Мандиној Стијени (у дно склопа до Еаленића) и трагу градића. на Субјелу, у прочељу котлине Косјерићке, — изгледа да је и туда негде морало бити веће комуникацмје. Је ли било даље саставка пут Дрини, не зна се, но имаду данас два преласка позната из старина на развођу Дринскоме и Скрапешкоме, Глог д Дивич. Ужице је имало без сумње свезе са данашњим пределом Херцеговачким и Приморјем, и та је ишла поред римскога насеља у Мачкату (данас је ту њихово гробље), где и данас иде пут, иа на Чајтину, Златибор, Циглу и оданде на Л.им (код Прибоја). Осем онога гробљишта у Мачкату, на овоме путу имаде још чини ми се трага од великога хана у селу Јалбаници у долу. Овај је пут све до затвора границе био најпролазнији пут на овој страни,јерје најобравније и најпрече, где се гонила стока у Пљевља и оданде на Дрину, па уза Сутјеску на Гацко па у Приморје ка Дубровнику. У Кремнима, по нискоме грудобрану на староме редуту познаје се траг римскога логора; а судећи по старој калдрми у Шаргану , коју је нека Туркиња из Вишеграда градила, овај је пут још одавна овуда отворен. Но сумњам да се у римско доба из Кремана ишло за мост на Дрини у Вишеграду, овом калдрмом; јер траг старога каменога моста на Белом Рвзаву находи се данас на 2 сахата даље уз воду од данашњега пута у Мокрој Гори