Otadžbina

564

■БУРАЂ БРАНКОВИЂ

да је Мурат онима, који му световаху да без икавва оддагања заузме Србију, одговарао: „Не, ја овако од ње имам веће користи. Кад бих је заузео, мени би ваљало да је дадем каквоме моме робу, од кога не бих видео ни пребијене аспре; а овако од Србије имам 50.000 дуката на годину!" Него у кодико су припреме Ђурђеве у Србији сазревале, у толико је све теже постајало његовим пријатељима на порти да га бране. Извештаји Исак бегови из године 1429 до 1432, ако нису постигли да султана на Србију дигну, бар су му пооштрили сумњу и подозревање на Ђурђа. Ако је Ђурађ заиста имао непријатељских планова противу Турске, то се он на томе путу није могао зауставити, и сваки нови корак његов био би само нов доказ противу њега. Такав један доказ није дао дуго на себе чекати. За Ђурђеве планове, да свезе своје с Угарском што солидарнијим начини, показала се особита једна згодна прилика. Млади кнез Урлих (Орлих) Циљски, човек с великим политичким способностима, на жалост с мало родољубља поред безграничног властољубља, обзираше се да себи друга за живот нађе. Урлих је био брат краљици Варвари, жени Жигмундовој, а ујак будућој краљици угарској Јелисавети. Његов старији брат Херман, нроглашен је био краљем босанским за босанског престолонаследника. Жудећи за богаством и политичким упливом, Улрих тешко да је у оно доба могао наћи бољу прилику него што је била Катарина, старија кћи српског деспота. За частољубље и сујету поносите Јерине било је веома ласкаво, за политичке рачуне Ђурђеве врло згодно, да им кћи Катарина пође за брата краљице угарске. Одговарало је рачунима обе стране — а надајмо се и наклоностима обадвоје младих — да се овака женидба сврши. Свадба се свршила без сумње с великом сјајношћу. Катарина је однела своме мужу без сумње велику готовину, јер на скоро за тим видимо Улриха где у Хрватској купује велика добра. Од тада се у богати низ народних предања о Медведграду уплеће