Otadžbina

■БУРАТ; БРАНКОВИИ

доба имао највећег уважења код народа, ред је одржаван. Али се није могдо иредуиредити да чак до нас не дође одјек опда угушаваног гњева и боље. Ђурађ је радио да у своју благајницу прикугш што веће новчане суме, како би себи олакшао постигнуће великог народног задатка; у самој ствари он је својом Финандијском полигиком отешчао постигнуће тога задатка. Напред споменух као велику тегобу Тзурђевој политици, суревњиво подозревање од страие Турске. На порти је било људи, који се иису дали подмитити даровима српскога деспота. На челу тих људи стојали су Фадула, дервиш кога је мало позније његова дивља муслуманска занесеност изнела на достојанство великог везира, и Исак бег један од најбољих турских војсковођа. Управ првих година Ђурђеве владе Исакбег је командовао на граници српској. Станујући у Крушевцу он је бодрим оком пратио све што деспот чини. Оно велико аргатовање народа на оправљану и подизану градова, сами они велики данци, које деспот поче да наплаћује, путовање Ђурђево по народу и доле у Солун, његово умножавање војске, свезе његове с Угарском, у којој је управ 1430 године државни сабор узео да испитује Жигмундов предлог за преустројство војене силе, — све је то с основом узбуњивало вернога слугу султановог. У извештајима, које је слао порти, Исак бег је непрекидно представљао, да је права и неопходна потреба турских интереса, да се Србија заузме и влади Ђурђевој учини крај. Мурат Драгоман прича, да је Исак говорио султану, „да Турци не могу бити на миру и у сигурности, докле је год Ђурађ у Србији, јер он је тај, који Угре у Европи и Карамане у Азији противу Турске дражи " Исак бег је без сумње имао добра основа, кад је тако говорио. Али и богати дарови Ђурђеви нису узалуд у Једрене слати. На порти је било две странке: једна која је Ђурђа нодржавала, друга која га је поткопавала. За време свога бављења у Једрену 1433 Брокијер је често слушао о надметању ове две странке око султана. Он прича, 36*