Otadžbina

566

ТЈУРДЂ БРАНКОВИИ

своју вештину, да се не наврше пданови српских неиријатеља на порти. Врло је за веровање, да је деспот још 1432 нарочитом посаобином гдедао да у Једрену растера подозревања, која је удадбом своје најстарије кћери подигао. Да би дао ствариога доказа да не мисди непријатељски према порти, он је, како се чини, сам понудио, да повиси данак који је дотде султану идаћао од 30 на 50 хиљада дуката. Пријатељи и непријатељи Ђурђеви мора да су се жестоко за своја гдедишта бориди. На посдетку учинише као неки компромис. Примају повишицу данка, али да деспот даје још и друге залоге, да ако не буде већи не ће судтану бити мањи иријатељ, него што је краљу Жигмунду. Та залога не може никоја друга да буде, већ Мара, млађа кћи деспотова. Обично се мисли да је Ђурађ сам ионудио своју кћер судтану за жену, само да спасе себи престо. Ово је мишљење које заступају турске и још гдекоје стране кронике. Ади далеко је већма за веровање, да је та мисао произашла на порти, и даје деспоту са свим изненадно и тешко дошла. Имају ирилике, које чине те је готово са свим немогућно да је тај предлог учињен са стране ТВурђеве. Ђурађ је лично мрзио Турке; његово верозаконско осећање било је врло дубоко; његово отачанско осећање у опште нежно, и нарочито нежно могло је бити према мезимици Мари, којој тада није могло бити више од 12 до 13 година. С друге стране, имају прилике, које чинетеје са свим вероватно, да је мисао она произашла са стране порте. Турским је државницима најближа и непосредна цел била да не даду да се може утврдити савез српско-угарски. Везавши деспота сродственим узима за султана, порта би га довела у сумњу код хришћанске Европе а пре свега у Угарској. Она би тако посејала неповерење на оној страни, са које је Ђурађ помоћ очекивао. Удадбом Марином за султана деспот би дошао још већма у двосмислен положај у Европи, а пре свега у сопственој својој земљи.