Otadžbina

ЂУРАЂ БРАНКОВИЂ

567

Ади осим тога што саме прилике говоре, да предлог онај није произашао од Ђурђа, ми имамо у Мавроурбину сведоџбу, ч да су услови турски, које му је Сариџа паша донео, иштући Мару за султана, веома погрузили деспота; данак да повиси радо пристајаше, али му беше тешко да кћер даде". Ма како да му је тешко било, ипак Ђурађ није имао куда. Ваљало је да се Мара и сва лична осећања њезина и њезиних родитеља и пријатеља, жртвују политичким целима. По Мавроурбину Јерина се прва измирила с политичком невољом том, и она је била та која је речитошћу својом склонила Ђурђа да пристаее. Ђурађ је пристао. Молио је само да му се даде довољно времена, да кћер како треба опреми. Сиромах Ђурађ намеравао је да оклева и оклевао је дуго очекујући не ће ли доћи срећније прилике. И то оклевање његово један је знак, да она мисао није била његова. Сариџа паша одмах је у име султаново прстеновао Мару. — Може бити, да је то био онај турски посланик, кога је Брокијер видео у свити деспотовој у пољу недалеко од Некудима. Још нам ваља да споменемо две ствари из ове 1433 године. Чини се као да се деспот користио политичком ситуацијом у коју је допао удадбом старије кћери за шура угарскога краља и просидбом млађе кћери за Султана. Од како су српски владаоци увидели, да се турској навали одупрети могу само наслоном на западну Европу, а пре свега на Угарску , нотреба се истакла , да престошша буде на месту отвореноме за сигурну свезу с Угарском и Европом. С тога су Крушевац и Сребрница још за живота деспота Стевана изгубиле значај нрестонице, и устуниле га Београду. Од како је Београд дошао био у руке Угрима, деспот је Ђурађ станокао већином у летњем дворцу , у Некудиму ; у средини Србије. Како се иолитични вихар све јаче и жешће дохватао деспотове земље, ске је