Otadžbina

ЂУРАЋ БРАНКОВИЋ,

569

Херцег је одмах рано с иролећа оиравио у Једрене као ванредног носланика свог каваљера Бенедикта од Фурлине. Овај се у Цариграду нађе с нашим иозпаником Брокијером, и иоведе га у својој свити у Једрене. Брокијер је тај, који пам је оставио белешку о важној мисији миланског посланика. Од њега имамо и опис свечане аудијенције, на којој је султан каваљера од Фурлине примио. Из описа тога навешћемо само неколике црте, које могу бити занимљиве за читаоце ове историје. Него како је султан Мурат средсредно лице у слици коју идемо да видимо, и како нас се он сада већ тиче и као будући супруг Маре Бранковићеве, то ћемо са разних места Брокијерова дела извести овде најпре личан оиис његов. Султану је Мурату било око тридесет година, кадје испросио Мару. У годинама је још био доста млад, али је изгледао много старији. Био је човек малена, кратка и здепаста стаса. Облик му је са свим татарски : широко пљоснато лице , велики кукасти пос, високе испупчене јабучице, малене упале очи. Браду носи округло потсечену. Глас му је крупан. Обичпо руво каФтан од скерлетне кадиФе ностављен зибелинима (самуром); на глави носи високу црвену капу. Страпшо воли вино и телесну лепоту у жена. Велики је ловац, и за ловачку своју потребу храни 1.000 паса и 3.000 соколова. Добродушан је ; радо хоће да даје поклоне у земљи и у новцу. Такав је Мурат по цртању Брокијерову, који га је видео у више прилика и слушао много о њему од других људи. Такав је Мурат и по свима историјским изворима, за које знамо. Миланског посланика са свитом чауши проведоше кроз неколике капије и неколике авлије. По овима размештени беху Јаничари и спахије, богато одевени и сјајно оружани. У једној авлији бејаше пуно лавова и друге дивље зверади у ланцима оковане. Доведоше их најпосле у велику дворану једну, у којој им с многом другом господом, везирима и пашама, ваљаде чекати да се султан појави.