Otadžbina

568

ХУРЛХ БРАНКОВИЂ

очевиднија била нотреба да се има нрестоница негде на Дунаву. Планови које је Ђурађ имао, свезе у које се рад њих упуштао, као и нови интереси које је имао због својих добара у Угарској, захтевали су да је столица Ђурђева негде на месту, са кога је лака свеза с Угарском. Свима тима захтевима после Београда најбоље је одговарало Смедерево, које је поред тога имало још и ту корист што је у пеку руку било као кључ у економском и стратегичком погледу толико важне долине моравске. Ђурађ се одлучио да за своју столицу нодигне на Дунаву град смедеревски. Ни Угарска ни Турска нису могле те 1483 године да извршивању те мисли на пут стају па се Тзурађ тиме иослужио те отночео град да зида. По Спандуџину план је израђен с угледом на утврђења цариградска, а израдио га је и настојавао над грађевином, брат Јеринин Тома Кантакузен. Друго што мислим да овде још споменем, јесте слика једне аудијенције код султана , слика која поред својих боја има и ту добру страну , што даје провидети важне политичке догађаје , који су до сада мало познати били. Срођивању деспота српског с краљем угарским, следовао је важан премда у неколико и чудноват покушај дипломатски. Хтели су да огледају, не би ли од норте задобили нових и јачих јемстава, да ће на дуже време чувати мир према Угарској и земљама, које су с њоме свезане. А у једно хтели су да иокушају не би ли се израдити могло, да порта поврати нешто од оних земаља, које је заузела, а које су припадале шш непосредно Угарској, или државама под угарском заштитом. Првом је тражбином Жигмундо опет дао доказа , да му је потребно било да добије времена ; друга је тражбина практичио излазила на то, да Султан поврати десиоту Ђурђу и босанскоме краљу неки део земаља старе српске царевине. Жигмундо је у овој ствари добио за посредника Херцега Миланског јединог хришћанског владаоца, који је имао велика уплива на порти.