Otadžbina

1ЈУРАЂ ЕРАНКОВИЂ

571

били у једноме куту ове двораее, одмах ударише у некакав дивљачки марш и у сред бубњаве таламбаса и пиштања зурала, „сенка алахова на земљи," праћена кепецом и дворским будалама остави дворану, у којој риџали царски, велики господин из Босне и посланик милански остадоше да са својим пратиоцима доврше пилав. Врло нам је тешко да се отмемо од мучних мисли, које нас освајају , кад се загледамо у слику која је напред. Онај , велики господин из Босне , који је дошао да тражи круну босанску у Једрену и да из Једрена водк војску турску на земљу своју, да ли је помишљао како ли ће једнога дана да сенка личности његове падне на бео лист артије ? ! Жудео је да за потомство останс у слици краља на златном ирестолу, с круном на глави, с мачем у левици , са скиптрбм у десници. И опет па листу артије на који је пала сенка његова , видимо само човека једног који у селамлику цара турског седи пред калајним судом с пилавом и овнујским месом, збуњен можда церекањем султанова кепеца и мудровањем дворских будала. Како страшна иронија има по некад у историји ! Милански је посланик чекао пуних дванаест дана за одговор на испоруку коју је учипио. Одговорише му: „Султан би радо учинио свашта за хатар своме драгом пријатељу Херцегу Миланском. Али султан налази да је садашње захтевање његовог пријатеља са свим неупутно, управо лудо. Турски цар не може нанустити земље, које је на сабљи задобио. Нити има повода к томе , нити хоће да жртвује нрилику, да војсци својој даде посла у Угарској. Ово тим мање, што се до сада још ни који пут не сукоби с краљевом војском , а да је није разбио, као што је то целоме свету познато !" Одговорјепун крепости. Добро показује свест турску о снази новога муслуманског царства и о немоћи хришћанских држава на истоку , и истинито је означио стање ствари. Брокијер додаје : „Посланик је до душе знао да је то све тако, јер је и сам присуствовао последњој поги-