Otadžbina

572

■БУРАЂ БРАНКОВИЋ

бији Жигмундовој пред Голупцем. Уираво у очи саме те битке он .је оставио био стан, пошав нарочитом посаобином султану." Посланик је милански оставио Једрене 12 Марта 1433. У Некудиму је за један дан био гост деспота Ђурђа. Из Некудима отишао је у Будим, одатле у Италију к Жигмунду. (Наставиће се) КД. ^МиЈАТОВИЋ

Р А Т А Р И

Диван Банат — равно иоље И Бог му се диви : А на њему миран ратар, Вредан Србин жввп. Онде плужи, копа, сеје И гласно попева Јесени се лепој нада, У нади с' осмева: — Биће хлеба, биће вина, Биће пуста злата! Оженнћу вредна снна Из равног Баната; — Не ћу Влајње, ни Немице, Не ћу помодаре Помодарке никад нису За вредне ратаре. — Промеркаћу, запросићу Младу, виту, танку Та у целом белом свету Најлепшу сељанку. — Па нека се деца љубе, Милују до века;

Све нека је вима просто, Просто од менека!..

Узрела је и ишеница, Стогови се слаж,у Све је хитро, живо, вредно На мирном салашу. Једни врше, други веју, Трећи носе храну Док господа рахатује На меку дивану. И јесен је веће стигла. Подруми су пуни А у кошу тамо горе Еукуруз се круни. И чивути дојездише, Те раздају иара Има л' лепше, има л' боље Од вредног ратара?...

— Е сад имам свега доста, Имам пуста новца Весело ћу запевати Старога сватовца....