Otadžbina

турска пронада

589

же боље место за бацање своје котве, а то је код великог понтонског моста на „здатном рогу". У понедеоник 23 Новембра данске године у мало се не скуваше турски „механичари" који управљају парном машнном на ,Махмудији" (инглескн машивисти беху отпуштени.) Хтело се да лађа оде на своје зимниште: по што се узалуд пробадо некодико нута да машине нрораде, машинисте турске изгубише стрпљење па стадоше пробати да заврћу и одврћу неке славшгаце о којима несу имади ни појма. Један од тих вештака на један пут одврне једну парну сдавину; за тиди часак беше цела машинска соба пуна вреле паре, која, свој тој господи обари лице и руке. Одмах послаше по „инђилиске шцгалире 1 ' и ови наравно одмах кренуше машине на посао. Два царска прннца беху на броду и распитиваху: ама шта се то ради код машине, и ко је крив? Нико није умео да каже шта је кривица. Све што се сазнадо то је, да машина не ће да ради, и да су машинисте полускувани. Ето какву корист имају Турци од једине сгвари коју су за онодико грдне новце набавиди. Турска дугује само својим спољашњим повериоцима две стотине и два милиона ф. ст . Еад се узме у обзир да амортизација с интересом износи годишње петнаест милиона, онда је очевидно да Турска ту суму не може покрити својим приходима, и да без новог зајма — који сад није могућан поред општег неповерења које је завлададо наспрам Турске — мора своја плаћања обуставити. За нас, који смо веровали да се Турска може препородити, жалосно је што смо дошди до убеђења да су неспособни управљачи једиу по природи од најбогатијих земаља доведи на ивицу пропасти. Администрација јавних прихода тако је скроз рђава, да и најглавнији извори као што је десетак, царина и т. д. не доносе ни половину онога што у ствари износе; приходи од државних мајдана тако су незнатни да више износи регад (гоуа11у) који у Инглеској пдаћа један или два бакарна рудника своме газди од земље, него што Турска вуче из својег огромног богаства у минералима. С које год стране нретресали Финансијско стање у Турској, свуда ћемо наћи да је са свим очајно. Делокупни приход Турске износи по буџету који је порта обнародовада, 18,000.000 ф. ст., а од тога узпма Судтан два милиона. Интерес и амортизација износе годишње 15 милиона. Цео државни приход оде дакле страним кредигорима. Ако вдади не пође за руком да закључи нове зајме, мора Турска да банкротира. — Ако начине