Otadžbina

592

ТУРСКА ПРОПАДА

„Има један начин — вели г. Ферди — да се ионрави финансијско стање турско , али бојим се, земља ие ће имати довољно патриотизма да удари тим путем ! — Пре је благајница султанова била свагда пуна. Он је слао паше и везире у хришћанске провинције с опуномоћењем да гуле и пљачкају рају како им је воља. Пагаа је пљачкао дотде док се чуло да је накупио грдно имање. Садмује султан одмах послао једног каииџи-башу са свиленим гајтаном и једним Ферманом. Ако је паша био тако срећан да га неко за времена опомене, обично капиџи-баша није више видео плавога БосФора. Али ако је капиџи-баша успео да изађе пред нашу, ствар је била одмах готова. Паша је пољубио Ферман, рекао је: „Алах је велик!" и иредао је главу гајтану. Његово благо однесено је за тим комотно у Цариград. И сада треба султан да се врати на тај стари систем па да рекне својим министрима и пашама : „Дајте ми богаства која, сте покрали или — одмах гајтан !" „Ако то не иде онда остаје султану само један пут, а то је да своје евроискс земље ирода. Оне му несу ни од какве вајде а коштају га нише него што он може пајамити. Осем тога он се сад налази у положају на који му не дају право ни рођење ни васпитање, ни религија. Његови пријатељи дигли су руке од њега, а са свију страна је опкољен непријатељима, који ће га најзад оборити са престола. Данас још може лепо и поштено да се извуче, јер су се нашли купци готови да му толико плате колико му треба да исплати све своје дугове. Шта више, та су се господа тако укопистила да се курталишу његовога друштва, да су готови више платига него што имање вреди. Ако не пристане да сам драговољно продаје, продаће му се на добош парче по парче, па ко више да онај ће и узети, а то ће по свој прилици битн цар аустријски и цар руски. Та два владаоца сувише су поштени да му отму имање без икакве накнаде , али како султанско добро лежи на самој граници аустријској и руској, за ове је од толике важности да — Бога ми — ако се султан буде дуго затезао, не знам шта може бити." „Него у томе мирном решењу источног питања има само једна сметња, а то је, чији да буде Цариград ? Али та се тешкоћа може савладати, ако се прими овај мој предлог. Ја предлажем дасеоснује „левантска кумпанија" у којој би били акционари сви који имају турских држав. папира. Сви спољашни кредитори турски просто би своје облигације заменули за „левантске конзоле." Еумпанија би престављала све народности [а по г. Ферлијевом рачуну у Евроци имају само