Otadžbina

ПРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА црте из рата године 1848 и 1849

БИТКА НА ЈАРКОВЦУ У пређашњем свом надрту томашевачке битке, напоменусмо, да је мађарски ђенерал Фетер бно храбар и честит заповедник и човечан војвода. То исто можемо и морамо ре&и и о ђенералима Бемџ и Клаики. На жадост не бејаху сви тако човечни, као ови, ако им се и не може одрећи, да бејаху јуначни. Бејаше један међу њима Мориц Пердел, који је но Бачкој и по Шајкашкој у правом смислу речи, и жарио и палио, и невин, неоружани народ гњавио, као оно вук јагааце, У битди, коју смо ради описати , сукобићемо се опет са таковим изрод човеком. То беше дивља звер по наш народ, а овамо син истога народа, ког је он тако љуто гонио. Тај је бездушник српско име носио, и српска га је мајка млеком одојила. Кад се већ борба за опстанком и за бићем народним избећи не може, оно ваља, да ублажимо, колико је могуће, ужас ратни и да му ишчупамо отровни жаок, поверавајући војску само племенитим и човечним вођама. Тако ћемо бар у неколико задоста учинити напредном и хуманом добу нашем. Није истина, да морају храброст п ратна енергија спојени бити са суровости и нечовечности. Она три противничка ђенерала, која смо мало час споменули, имађаху сва нужна својства ваљаних војсковођа, они бејаху и велеумни и храбри, дурашни и одважни, но за то ипак не бејаху сурови и нечовечни. Благост патријарха ЈосиФа, племенитост и великодушије војводе Стевана Шупљикца, Стеве Книћанина, Пере Биге и осталих служе и њима и народу српском на већу дику и већу славу, но многе добивене битке.