Otadžbina

602

ПРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА

г. Јоца СтеФановић, и поздравио иас је, као што се обичнопоздрављају браћа, давно прежаљена." 1 ; У тај мах кад нам се Паја указа, зачу се рика топова од Томашевца. Фетер, не знајући, шта се овде збило и мислећи да је Книћанин још једнако у редутима, узме у полу округу правилно позицију око редута, у намерп да на њих нападне. У ту јецед отворио ватру. Книћанинје полазивши на Ново Село к нами, оставио био у редуту буљубашу ЦукиИа са 100 момака. Овај дакле, чим опази, да је непријатељ сву своју војску понамештао био око редута, напусти редут и дође благовремено к нами. Кад Фетер примети, да су редути празни, одмах пређе преко Тамиша. Тек што бејаше прешао преко реке, а већ му поче војска пленити Томашевац. Но он с места запрети даљи плен. На против изда Дамјанић, док је још нама стајао на супрот, заповест, да се Јарковац поплени и попали. Обе се војске повуку натраг. Он са својом пође у Неузину, ми са нашом у Самош и Падину. У Самошу приспе нам Л.азић са својом четом. Из ове беше погинуо придиком јарковачког иападаја народни капетан Пекић. Пера Јовановић беше се вратио к нашој војсци још пре Паје Путника. И тако завршисмо тај знаменити дан. Ову нашу победу не можемо у строгом смислу тактичком победом назвати, јер, осим што је непријатељ већа губитка имао и што му она два топа одузесмо, ипак напустисмо бојиште у оно исто доба, у које га нанустише и Маџари. Ади је с пуним правом смемо назватн стратегичком иобедом, јер, осим што отклонисмо од Книћанинова стана опасност, у коју би дошао био, да је Книћанин тамо стао, то беше за непријатеља нашег и за то већ замашан ударац, који му нанесмо, што сада није миС1ити смео ни на бој, а камо ли на ОФензиву на Панчево. У Бечу, 1875 ј Ј ОВАН Р ТЕФАНОВИЋ јЗи^ЛОСКИ

1 Види ову релацију у „Застави" од 3. маја, 1870. године.