Otadžbina

620

НАРОДНИ ПОКРЕТ

убиствима, сдепим грамжењем око вдасти итд. овековечида своје име код народа српскога и дала материјада неумрдом народном песнику, да одичи укупна ведикашка и вдасничка деда у издајици Бранковићу и убидцу Мрњачевићу као првим министрима ведикога Душана и славнога Лазара. Из ове кратке напомене може се извести, да је поред ведике и неисказане несреће која је снашда српски народ на Марици и Косову десила се сдучајно и једна не мала корист за напредак и срећу његову, која је упоредо ишда са грозним патњама. под владом мусломанском. 0 опадањем снаге народне у српским земл.ама, опададе су уједно и сталешке раздике, које су се бидевеома одомаћиде за време највећега сјаја старе српске монархије Неманића. Грозна освајачка мусдоманска подитика, садомида је крила народне сдободе на истоку, више нечувеним својим макијаведизмом, него војничком снагом турскога пдемена. Мусломанске 1 су се падише трудиле да пре свега задобију за се народне српске прваке, разним иовдастицама и покдонима, па по што су у томе успели и кад су се повољније прилике показаде за напредак византијског оружија, свакојако су их мучили и гњечиди, одузимали им комад по комад од земаља које су им с прва јавно иди прећутно уступади у господство н најпосле српска госпоштина, за оданост своју Турцима, добијада је своју заслужену награду, и издисада нод оштром мусломанском димискијом. Тако у току дугог господарства мусломанског у Србији изгину српска аристократија , која и онако није имала корена у карактеру српскога народа, и остаде потпуна и грозна једнакост сужањска под тешким оковима. мусдоманским. Једнакост ова беше потпуна, хдадна,веома Фатадна, ади ипак по потоњи напредак у Србпјн корисна. На крају овога великога и дугога процеса народног изједначења, који је трајао некодико векова, показа се срећни резултат, коме се нико није могао надати. У тренуцима кад је народ српски био остао без вдасника и аристократије, без закдона и уточишта, и кад је најужасније притискиван, најстрашније гоњен и нечувено мучеи и злостављен, баш у овим најстрашнијим тренуцима лежао је спас народни и просинули зраци слободе његове. У овим тренуцима народ је осетио потпуну 1 У српској историји спомиње се, како су Турци намамили Вука Бранковића и још иеке српске великаше да имсе предаду, обећавајући им везирства. итд. Доста је чудиовато како се у српској историји прича, да се Ераљевић Марко предао Турцима, а овамо је у народно.ј појезији узет као идеал свега јунаштва и свију врлина нашега народа. —