Otadžbina

НАПРЕДАЦ И МЕТА ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ

(Наставак.) Тежна ова за сада је само идеадна, и врдоје дадеко време кад ће се она остварити; и ако је очевидно да је ово само конзеквенција квантитативне и квадитативне непроменљивости материје. Само се у неким гранама науке догадо до тога, да се могу свести све непосредно посматране промене на кретање и на извесне покретне снаге. То се постигдо у астрономији, у чисто механичком деду Физике, у акустици, оптици, и у науци о електрицитету. У науци о топлоти и у хемији живо се ради, да се саставе извесне представе о виду кретања и подожају модекида: а у физиодогији тек се започедо радити у овом правцу. С тим је важније, што је у току носдедње четвртине овог стодећа учиаен огроман напредак баш у овом правцу и према овој мети. Еад су све елементарне снаге покретне снаге, дакде једне природе, онда сдедује, да се све могу и мерити по једној мери т. ј. по мерп механичких снага. И ово је доиста и доказано. Закон, који то изриче познат је под именом закона о одржану снаге. Још Њутн поставио је овај закон за ограничени круг природних иојава, а још јаснпје и опгатије употребио га је ЂсгпоигШ , и од то доба признат је бпо за већпну познатих чисто механичких процеса. Вит[ог{, Нитрћгег/ Ј)а^у и Моп1до1{гег прогаирили су границе овом закону. Ади први је чисто п јасно схватио појам овога закона н подухватио се, да изрече његову апсодутну опгату важност Др. ВоЂеН Мацег практичан декар у Хајлброну. Мајера су навела на пронадазак овог закона физиодогака питања. Са свим независно од Мајера Јои1е у Манчестру бавећи се техничким иитањима дошао је до истог резудтата, и