Otadžbina

> БЕОГРЛ ИЈ К А 0Е10У1С ^п и ^ Ј^РОЗ ШВАЈЦАРС^У путничка црта

Тачно у 4 сахата нз јутра, као што га бејах синоћ налестио, стаде да зврчи мој сахат-будилник, и трже ме из најсдађега сна. Тај сан беше тако чврст и тако сдадак — сањао сам како сам се већ вратио с иута, и како сам код куће — да сам онако бунован само тодико имао „нрисуствије духа" те сам зграбио будидник и стрпао га под перине. Он је сиромах још дуго по својој дужности зврчао, адп ме од њега растављаху три перјана јастука, па сам одмах на ново заспао као да није ништа ни бидо. Ади-као да су се сви ђаводи били закдеди, да ми то јутро не даду спаватн. Тек што на ново сведох очи, а неко на врата: бум, бум, бум! Ја ђипим из кревета. — Ео је до сто ђавода, што ми не дате спавати? — Извшште, господине, — зачу се тако понизан гдас какав само имају кад што кеднери — ади ви сте синоћ сами заповедили да вас у четири сахата пробудим. Трен за у Берн подази тачно у 5 сах. и 15 минута! — А, тако. Хвала, ТТостарајте се за каву и за омнибус хотедски! — Добро, господине! Сад ми је тек било јасно за што ми не даду спавати. Ја не бејах код куће као што сам сањао, не бејах у мојој пунонадежној Палилули, већ на обали женевскога језера, не бејах код „два бела голуба" већ у Веаи Шуаде-у, красном хотелу крај седа Уши, '| 4 сахата од Лозане. Сад се тек сетих да сам синоћ био одлучио, да употребим ту згодну придику што ће ми се друштво бавити још четири дана у Бориважу па да макар ОТАЏВИИА III 1