Otadžbina

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

15

зида. Рекоше ми да се зна да су то остаци од града, који је иекад у Куршумлији био. Пре неке године, имало је много више ових остатака, али је раскопано и употребљено на које шта друго. Пут од моста до у варош савија око једног лакта, око једне стене која се зове Крш. Одатле, на левој страни пута, меље једна воденица на јазу од Бањске; више те воденице, на тераси, био је некад некакав хан, у који је једном Св. Сава. кад је путовао, пао на конак. У ханџије био један пета који је лепо певао, и Св. Сави се допао. Ханџија био рђав човек, Арнаутин, (п онда било овде Арнаута!) па, у јутру, кад Св. Сава пође, тури кришом петла у торбу његову, и кад Св. Сава одмакне неколико корака, он потрчи за њим, стигне га код стене Крша, н стане викати и бедити га да му је украо петла. Кад се светитељ узме бранити и говорити му: <( Бог с тобом, човече! зар ја да украдем твога петла!", он се маши руком за торбу светитељеву, извади из ње петла, и рекне му: «Ето видиш да си украо!® Озлојеђен овим непоштењем, Св. Сава дигне леву ногу и љутито удари њоме стену пред собом, рекавши: н Проклета да си, Куршумлијо, од сад па до века! и Његова се стопа и сад познаје у камену; дубока је 8 сантиметара, а дугачка је као и обична стопала. И за то, причаше ми мој вођ, не може Куршумлија никако да се подигне и да буде велик и леп град. На североисточном крају терасе, на којој је сада чаршија, и баш на ивици те терасе, била је, прича се, некаква (( латинска }) црква. Од ње нема сад никаква трага; него је, у развалинама једне куће ту, нађен један тесан камен, са два три уреза, који је, по свој прилици могао бити у рагастову од врата црквених; по урезима судећи, црква је била хришћанска Код ове црквине, која је до скора стајала, нађен, је кажу, један велик камен с некаким натписом, па је употребљеи као басамак пред