Otadžbina

644

ОДГОВОР Г. ДУЧИЋУ

На крају вас молим да примите уверење онаког поштовања, какво заслужујете, и један савет, који мирише на „сујевјерије", али мислим да ће вам користити, а то је : да овакав иосао никад више не почињете на Св. Вратоломију. 1- ог јула 1880 У Београду јД Р . В ,ЛАДАН |)ОРЂЕВИТ

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС ДЕЛА СТЕВАНА М. ЉУБИШЕ Ево се већ навршује друга година од како је умрво омиљени народни припоиедач Отеван Митров Љубиша. Његове се приповетке узносе и хвале као ремек српскога стила и језика. Сваки се то диви неумрлом пршховедачу, и назива га Његушем српске прозе и оцем народне прииоветке. Па за чудо ! Док се дела и заостали рукописи других мање чувених писаца прештампавају, и док се разне празнине у нашој књижевности „сановницима" и „куварима* попуњују, мн још не угледасмо скупљена дела онога писца народног, за кога Лаза КостиК рече: да, ако ико, то је Љубиша могао исчустити душу у вери, да Ке је народ у његовој књизи ирихватити, те ће живети њоме у нарпду докле га траје. За то, па и да би с једне стране указао заслужену пошту успомени милога ми покојника, а с друге онет одазвао се жељи млогобројних пријатеља и поштовалаца његових, ја сам се ево ре шио да издам дела Стевана М. Љубише. Ова ће се дела штампати ћирилицом, и то на најлепшој хартији и у Формату Претнеревог издања Љубишиних „Приповјести", а чист приход унотребиће се на нодизање споменика сдавноме писцу „Скочи1,евојке* и „Вука Дојчевића. 1 ' Љубишина ће дела изаћи у две књиге, у којима ће бити све што је Љубиша написао, сем неких недовршених историјских чланака. Дела ћу штампати по овом распореду : I. Ириновјести црногорске и поморске, II. Причања Вука Дојчевића, и III. Омањи чланци и преводи.