Otadžbina

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

17

од службе црквене. Људи, вештији овим стварима, знаће пресудити за што су уираво билп овп пиргови. Ово је једина велика црква коју сам на путу своме видео, једина достојна задужбина царска. Са своја два пирга (кад се и онај обрушени замисли читав), много опомиње на ]Ч[о1те Г)аше с!е Рап8. Без сваке сумње, ово је једина српска црква која је имала две куле, и ово је тим значајније што је она једна од најстаријих цркава наших. Црква је, кажу, била покривена оловом, које су Арнаути, незнано кад, поскидали и у пушчана зрна прелили, те отуда и Куршумлија своје име добила (јер куршум значи олово). Ову исту причу чуо је и Хан, 1 а помиње је и М. С. Милојевић'; али биће приличније да је Куршумлија стекла своје име од каквнх оловних мајдана у близини, било од Самокова, комо и само име казује да је био некакав мајдан, и око кога Хан вели да имају велике гомиле згуре, или од другог ког места на близу. јер Хаџи-КалФа, турски писац, у својој књизи Румелиј а и Босн а, на стр. 117, помиње да {( овде имају рудници у Сшлини . 3>) Које је пак ово место, још нисам могао разабрати. Једно је извесно, а то је : да ми грешимо што свуда, и у преписци и у публикацијама званичним, пишемо не Куршумлија, као што треба и као што је свачија уста тако изговарају, него Куршумље, као што нико не говори, нити, без велике муке у устима, може да изговори. Не могу да се досетим за што се то чини, осим ако не за то, да не би свет помислио да није погрешно оно што се пише и казује званично. У нас, у садањој Старој Србији, свак се навикао да се званично изврћу имена местима и крајевима. Између неизбројннх примера, да 1 Ке1бе уоп ВеЈ^гаД пасћ 8а1ошк, р. 22. 2 Путопис по старој (правој) Србији, I, 118, 3 НаЈгп, р. 23. отаџбина 2