Otadžbina

20

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

му је тако згодно било проћи, него је нроведен кроз тесну клисуру бањску и преко брда Преполца. Ако икад железница састави Београд с Приштином, њена ће се пруга морати повући само Косаничком долииом, па на Јанкову Клисуру и даље. На утоку своме у Топлицу, Косаница има на левом углу један вис од Самокова, а на десном Крчмарски вис (од села Крчмара), кљун соколске планине. На том десном вису имају неке камене руине (то су управо стене, које су можда биле саставни део каквога зида, али малтера и зидина нема никаквих). То је, веле, била крчма Крчмарице Маре , посестрнме Краљевића Марка, по којој се и садашње оближње село зове Крчмаре. У Вуковим Народним песмама (II, 415), ова се посестрима-крчмарица зове, можда погрепшо, Јања, и она помаже своме побратиму као права посестрима.. Кад Ђемо Брђанин догони Марка савезана њојзи у механу, она уводи Турчина унутра, и „Донесе му вина и ракије; „Пије вино Брђанине Ђемо, „А наздравља Краљевићу Марку, „Наздравља му, али му не даје. „Кад се Ђемо накитио вина, „Донесе му крчмарица Јања „Рујна вина од седам година, „Меће у њег' биље свакојако, „Паде Ђемо главом без узглавља, „Скочи Јања на ноге лагане, „На свом побру гвожђе отвораше, „А на Ђема Марко удараше; „Кад удари синџир-гвожђе тешко, „Па засједе пити рујно вино, „Удари га чизмом и мамузом: „Устан, Ђемо, да пијемо вино I" Кад човек види Косаницу и Топлицу, он се и нехотице сећа двојице побратима Милошевнх, — Милана Тоилице п Ивана Косанчића. Овде се верује да су они