Otadžbina

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

гинуо. Завршетак био би такође и у старом и у познијем варијанту песничка Фикција. 1 Из те језгре, која се да с историјом подесити, извесно се развила горе помепута песма о М. Свилојевићу, из које позније изађе песма о Јанку Јуришићу. Већ у старијем тексту место Јанка Сибињанина заузима Краљевић Марко. У старијој се не помиње султан Мехмед, али се и други никакав по имену не спомиње; исто тако не спомиње се ни место боја, на који се султан жали. У познијој се и те специјалне историјске црте губе; предмет управо добија више један општи историјски тон, на ком се црта тип једнога витеза. За то се бој већ именује као косовски, који је у српској народној појезији већма него икоји други генералисан; име Свилојевића такође ишчезава, место њега стаје име Јанка Јуришића., о којем се из народне појезије ништа више не зна. Припадајући познијем периоду народне појезије певач зна да се Секула слаже са Сибињанином Јанком, али да он није сестрић Краљевићу Марку. За то су позни певачи место првашњега и извесно старијега и прикладнијега. Секуле ставили сестрића Огњана, који је сестрић и нејачак за то, што је његово име ваљало само да замени име Секулипо, које се морало избрисати ради несклада са Краљевићем Марком.* Ето тако је течајем времена из 1 Догађај песме срећно је везао за поменути београдски бој А. Павић у расправи Бгпје 81аге ћпа18ће паг0с1пе рјезте у Кас1и Х1 ј УП, 93—128. У тој расправи је, у осталом, чудна смеса плеве и чистих зрна, наЈчних мисли и шовинистичког празног декламовања. Сврх свега је материјал за чудо несавладан п немоћно распоређен, тако да је читалац принуђен често погледати је ли му у рукама Кас1 ји§оз1. ака<1еппје или што друго. 2 А. Навић се у горе поменутој расправи и књизи стара да докаже, да су имена Јанка ЈуришиЛа и цара Сулејмана ушла у песму првобитно спевану о Мих. Свилојевићу из другог, хрватског круга песмама о Николи Јуришићу, који је 1532 год. бранио Кисек против Сулејманова великог везира Ибрахима. Али томе нема просто никаквога доказа осим претпоставке и једнакога презимена Јуришића. Ваља зпати, да ако народне песме постану о неком јунаку или догађају, не морају постати о сваком. То зависи од многих узгредних, често са свим случајних околности, које као да г. Павићу ни на ум не падају. Песнично стварање како уметничко тако и народно, ако се и држи својих закона, опет не иде по цирклу сухопарног проФесорског умовања.