Otadžbina

4

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

Вршећи његов налог, ја сам имао срећу да, у времену између непризнатог сан -стеФанског и неуглављеиог берлинског мира, у најлепше доба од године, пропутујем не само данашњу нашу -нову Србију, него и све крајеве које је у оно време држала наша војска (осим Куле), па гдегде да се машим и преко обележених линија наших. Путујући послом који ми је одређен, моје се око, осим на старинама, често заустављало и на предметима друге врсте и друге природе, и ја нисам могао да не поклоним, узгред, колико толико пажње појавама које су достојне да се о њима мисли. Пишући о ономе што ми је дужност, мени се чинило да неће бити на одмет да том приликом проговорим и о другом чему, и ласкам себи да ће се наћи да то није сасвим без интереса. Осим тога, рад сам био да гдекојем месту и гдекојој ствари нађем потврде и осветљења у старини, и за то сам, на брзу руку, завирио у неколике старе књиге и научне списе, и извадио отуд малко зачине ономе што сам на путу своме видео и спазио.

I ПРОКУПЉЕ Да би било са срећом, ја почињем с десна на лево, као што се пшеница сеје. Идем најпре у Прокупље. Од Ниша до Прокупља има четири часа. Пут, веома добар насип, води до Мрамора на запад, остављајући десно Нишаву да, близу Мрамора, више села Лалинаца, уђе у Мораву, а лево Курвин-град и друм лесковачки. До Мрамора биће један час. Ту се прелази Морава преко новог моста на зиданим тумбасима који је, као и насип. дело Митад-паше, некадашњег мутесариФа нишког. Мост,је кажу, зидао Везенко, који је, доцније, био познат у Београду, ма да није ништа зидао. Мрамор је мало село које има једну турску кулу, од камена зидану, која се зове беклеме. 20 јуна 1876, ми смо узалуд кушали