Otadžbina

>!3 МЛВТАЧКБ ИЛАПЕ КЊПГЕ

11

Регвардат отиде к српским посланицима заједно са својим другом Јеронимом Никуолом, који је био други секретар дуждев. Из извештаја који су поднели сенату види се да су имали разговор о политичким иитањима и да је тада један од посланика српских, а по имену кнез Стеван „преко тумача између осталога рекао, како је од пресветлога господина дужда лепо виђен и господски почашћен био тако, да намерава за свагда бити добар слуга млетачке државе, па чинили господари (дужд и деспот) измеђ себе што хоће." 1 Даље је кнез Стеван изјавио да се нада, управо не сумња, да ће се сгвар лепо уравнати и удесити само кад његов (( светли госиодар десиот који је доброг срца, ираведан и иравичин" , чује одговор дуждев. У сенатским протоколима стоји даље записано: «Почем из ових речи доста јасно излази, да би одлазак нашег посланика к деспоту пре био на штету него на корист иашу, то се већином гласова одлучује: да се посланик никако и не шиље." Из једне белешке види се да је за ову нову одлуку гласало 51 гласова. а 38 сенатора дали с.у свој глас да се остане при оној првој одлуци те да посланик иде у Србију. Шта да кажемо на ову чудновату и тако наглу промену ситуације? Ономадне проста али мушка и достојанствена реч са стране српске посаобине; ономадне тешка брига на челу дужда млетачкога, забуна у палати у којој сенат млетачки већа. Данас главни српски посланик чини дужду и господи млетачкој поклоне до земље, не говори више о интересима своје земље и свог господара већ о својим личним осећањима захвалности на почастима које су му чињене, говори ниске речи о служби

1 «Сошез ^1ерћапи8, ипиз сНскогит ога1огит, т1ег се !;ега рег 1п1;егрге1;ет 41ХЈ1, дио(1 Гиега!; ћепе е!; ћитапе (;гас1а!;и8 а »егешвблто (1от1по с!исе, а(1ео цио(1, Гас1ап1; с1от1П1 ^шсЦшс1 \е1Нп1;, тСепсЈећа!; зетрег езве ћопи8 8егУ11ог П081г1ч1о«Лт11.» — 8есге(;. сопв. Ко&а* 1ЈК XVI, с. 189'. АсДа П, 391.