Otadžbina

113 МЛЕТАЧКЕ ПЛАВЕ НЊИГЕ

13

ие би могао да одоле. Алп п ако су потомцп твоји и сами слаби и грсшпп д.уди, опет ће они да воле да се смсју слабости твојој, да др?ке строги суд иад греишошћу твојом и да се гпушају себичностн којом си личпе своје интересе оставно исиред пнтереса своје отаџбине. На Јкалост има још по гдекоји другп доказ у листинама млетачког архива да српски државници нису били пеприступип миту млетачкоме. Да ли је подмитљивост српских државппка била узрок пронасти државне плп само једаи од спмптома опште поквареностп са које је пропаст дошла, о томе со овде не можемо у разлагаља упуштатп. Довољпо је да су пропастн српске државе у средњем веку претходили Фактп подмптљивостн српских државппка. Враћајућп со па посаобпиу српску у Млецпма г. 1445 имамо да додамо да се опа кренула пз Млетака иут Смедсвспа у другој половшш јуна понссав собом од дужда својеручпо ппсмо на деспота Ђурђа, потписано 18~ ог тог месеца. То је бмо одговор па деспотово писмо од 30 апрпла. Пада у очп што у уводу свога гшсма дужде с великом прссудпошћу цотврђује, да му је оио љегово прво чсстнтгшјО (од Јапуара исте г.) заиста од срца ншло. Што се тиче иредмста самс посаобппе то ће му, паставља дужд, љсгоВп посланнцн без сумље казати какав су одговор добпли, а тај одговор не може битп да га задоВОЛ.НТИ по ће, јер Млецп ннкад но траже ништа што није право п поштепо! Па послетку дужд пзјављује како желм це само да сс братство и најпотпуппје пријатељство изме!)у Млетака п деспотове дрЈКаве сачува, него ако је могућно, да му се још нешто п дода, те да со добро још бол.пм заменп! Наши извори за сада ту прссушују. Пе знамо како јо деспот Ђурађ примно свога посланика кнсза СтсФапа. Алн да није бпо задоволлн гледиштем, које јс млстачка влада заузсла у нитању о вра-