Otadžbina

14

ИЗ М.1ЕТАЧКВ ПЛАВЕ НЉИГК

ћању градова и земаља у Зети и северној Арбанијпу томе је најбољи доказ што се деспот после три године (г. 1448) око тих земаља с Млецима заратио био. Види се да она изјава српске посаобине у Млецима и да ће со деспот постарати да своје земље и градове поврати на онај бољи начин на који узможе" није била само Фраза, већ државничка реч с истинитом унутарњом садржином.

3 Е 3 И Д) Л (романса)

Под бором цура седела, На крило ђерђев узела, Прстењак драгом спремала Шарама златним шарала. Ја каква ли је весела ?! К'о вила она пребела! У лицу мила к'о зора Са сунчевога прозора, У цуре око к'о стрела, У струку танка к'о јела, Устанца када прозборе У мед се сладак претворо, У срцу крв се заледи Јунаку, кога погледи. II везе цура цветиће Шарене ниже венчићо, У цвеће мирис удапо Из душе своје слађапо; О срећи мисли и сиова, А гласом танко попсва: „Ој боре, боре зелепи! Ииз равно поље погленп;

Низ пољо драги мој прођо, Крај мога двора мимође, На брзу кољу крилату, На чилу вранцу космату; На пут га мајка спремила, А мнла сеја китила: За калпак њему ковиљо, На чоло вранцу босиљо; У драгог ђузел одело, А око хитро весело, Са лнца сунцо отсева: Драган се на ме осмева; За појас јаглук задео - Од мене га је однео У педра врг'о јабуку, А златан прстен на руку. Ој боро, боро золени! Да л' видиш мога драгана? Оћо л' со вратит' зарана? Чији ћо прстеп то бити? Да с" ноћо драги женити? Вај мони боро зелени! Ако ће драги да е' жсни, Нек мени будо оу1,ени!"