Otadžbina

БЕ8 ДУШНИЦИ

547

намештена је, налик на барјаче, лимова вртушка, (< те казује, који ветар пуше." Кад човек иде оним путем, што води на КарантинРачу, он из далека угледа ову лимом ишарану баџу како према сунцу лепо одсјајкује, и тада му се учини, да види кубе од какве старе црквице ил' звоник од сеоске школе; а кад већ у село дође , онда му људи кажу, да је то њихна судница и да у Црној-Бари нема ни школе ни цркве. Унутрашњи распоред сеоске суднице остао је онај исти као и у куће Радована чича Пејиног. Од собе је начињена судница где се суди; а где су некад редуше ложиле ватру и готовиле радницима ручак и вечеру, ту и сад чича Ранко биров ложи ватру те се људи зими греју. Шта више, кмет није дао да се поквари ни долап у кући где су жене Радованове куће држале опране суде. У њему се сад чува судничка аркива; а да се који акт ил' капетанова наредба не би сатарили, кмет је купио, разуме се од (( касинских" пара, малу бравицу и пришио је на долап. Да боме, он је и сеоски кмет и општински писар. — Обдор му је одредио на сваку пореску главу но два гроша за кметовање ; а што је у исто време и ћата, дато му је 50 талира на годину. Сем овога, имао је још и других прихода.... Нису људи џаба казали : (( Мучно је бити кадија, а масла доста...." Свакојако газда Сими Ћати било је од села врло лепо; а како је селу било од њега — наша ће прича у своје време показати.... Још пре ручаница већ је сво село било на окупу. Газда Симо Ћата засео је с одбором и још неким главнијим људма у судницу. Неки су ушли у кућу и поседали око ватре; а остали су морали стајати пред судниницом.... Лаужа и ветар овог баш јутра беху се чисто помамили. Кровови од кућа , плотови, тарабе и друге ограде бељаху се од суснежице. Стрехе су капале као на највећој југовини. Куд се год човек макне, угази до ко-