Otadžbina

548

БЕЗДУШНИЦИ

лена у блато — тако се било раскаљало. Они људи што су напољу, сваки су час стресали са себе снег. Многи су већ дрктали и од зиме. Та на њима и није било бог зна какво одело. Ни десети није имао чакшира. Мокрина им беше прошла до самс коже.... Па и онима, што су у кући, није било боље. Чича Ранко биров истина постарао се још за рана, те је добру ватру наложио. Али која вајда од те ватре —, кад су дрва сирова — врбова и тополова — па пиште и пуше се да се човек прикучити не може. Многи су волели да им и време иде за врат, но да се гуше у оном диму од ког лепо хоће очи да искапљу.... Растове шуме врло је мало у околини црнобарској; па и оно мало, што је има, све је заграђено у <( особине. )П Иекад је Мачва била богата са растовом шумом. Чувени мачвански лугови још ће се дуго помињати. У оно доба кад путник пође од Шаица у Лозницу, или поред Саве у Митровицу, или сре^ом Мачве поред Штитара, Белотића и Богатића за у Бадовинце, — могао је ићи све ладом. Китог је тако био густ, да ниси могао гују за реп извући. Данас се само виде овде онде развалине од оних ненроходних мачванских лугова. Душманска рука ненаситих завагинара упропастила је ово неоценЈИВо благо питоме Мачве. Еле, као што смо рекли, Црнобарци су се још за рана постарали да своје шуме упропасте И да им данас није дрипских и савских прудова и окука, по којима као из воде расте тополова и врбова нтума , они би зими лепо скапавали од студени. Да боме — боља је ватра и од сирове врбовине и тополовине но никаква. Ако се човек на њој не може како ваља огрејати, а оно има бар чим лулу запалити; а човек с' лулом у зубима некако лакше еноси бриге и невоље, нарочито оне и онакве, какве беху у доба наше приче снашле чувену и „богату" Мачву. 1 Самовласно заузете општнноке шуме.