Otadžbina

БЕЗДУШННЦИ

559

а две крупне сузе скотрљаше му се низ његово запрепашћено лице * Трећи дан по оном чудном догађају — некако се запале сламе неког Обре Миражџића из Глоговца. Ветар је, за пакост, дувао као бесан. Сво село полети да ватру угуши. Али што сламу више гасиш — тим је још већма распаљујеш. — Не гас'те људи, ако бога знате ! викао је Обро Миражџић.... — Гас'те л^уди, ако бога знате! викао је кмет Томаш. Ако се ово не погаси, ухватиће ватра и моје гумно — па онда оде сво село! И бога ми људи навалише са свију страна, те сву сламу растурише и погасише У овом се послу кмет са својим укућанима најбоље показао; а, душе ваља, није много умак'о ни Миљо Радулов. Он је, тако рећи, гасио и рукама и ногама. Он се беше нагн'о чак до стожера те једним позамашним вилама растурао на све стране запаљену сламу.... — Ух људи , шта је ово?! повика Миљко и баци виле па поче , рамајући излазити из сламе. Он беше о нешто грдно ногу расек'о. Људи се сви стекоше да виде шта је , — кад тамо — имају шта и видети. У сред сламе, баш до самог стожера, беше затрпан плуг и плужна гвожђа. Кад Миљко чу, да је плуг— њега умину нога. Он оде да и сам види и гле — плуг је његов. И док су се људи чудили — дотлен је Обро Миражџић пирнуо преко потеса право Дринп и за час се шмурнуо у густо шибље дринских прудова. Сад је било свима јасно , ко је украо с њиве плуг Милжа Радуловог.... — Хе, људи, једна штета сто грехова! повика кмет Томаш. .. Ко ово сад сме кнезу Шурици казати?