Otadžbina

564

БЕЗДУШНИЦИ

Пура се маши за капу, малко се поклони па рече: — Благослови оче! — Бог да благослови! брат Пуро; ако бог да ? — Ама, ето, господин попо — добро те се не размимоиђосмо! — ја бејах пош'о мало до тебе.... Дођи, вере ти, довече да коју попијемо — адета ради — а постараћемо се и за друго што — колико је бог дао!... Нећемо бити сами — биће кум, бићеш ти, биће Ћата и зовнућу још ког прпјател^а — мало да повечерамо и да се прочастимо.... — Бог с тобом био, Пуро! повика г. попа зачуђено, — каква те вечера нашла сад у ово оскудно доба када се хлеба у кући нема?!.. Немој ми, брате, примити за зло! а ја би ти рек'о, да се ти махнеш и вечере и части и свега.... Сина си крстио , истина је — па лепо : учинио си све што божи закон иште — па шта ћеш више?!.. Ето сам видиш, године издале: нема у кошу, нема у амбару, нема у иаћвама, а нема у бурету ; а кад ту у сељака нема — онда му је свуд пресушило!... А.ко ћеш да дочекаш само једног ил' два пријател-а, онда се мораш, хоћеш нећеш, задужити ил' код механџнје ил' код дућанџије; а они су препанренн — да те бог сачува!... Да могу, кожу би човеку одерали.... Ништа није горе но кад сељак падне у њпхове руке — не може се курталисати док је жив!.,. Пура беше оборио главу, па гледаше преда се. Очевидно је — било га је стид од г. попе , који је знао како је коме на кући и колико која кућа у ово гладно доба може понети, а колико не може. За то није умео ни речи да прозбори.... Окуњи се, па оде— право Ћатиној кући, а г. попа опет својим путем на други крај села. * Мало пре овога, догађало се нешто у дућану газда Вула Брбе, што има свезе с нашом причом. Па како ће