Otadžbina

БЕЗДУШНИЦИ

565-

из овог дућана потећи и многи други црвени конци, који ће се, овде онде, кроз нашу причу провлачити , — то неће бити сувишно да своје читаоце упознамо с нашим газда Вулом Брбом, дућанџијом из Црне Баре. То је човек од својих 35 — 40 година. Стасз је осредњег. Главу има вижљасту а лице абрашасто, с тога су га неки звали и „Абрашом." Очи су му светлиле неком подмуклом ватром. У горњим капцима имао је нешто трепавица, а у доњим баш ни длачице. С тога је ваљда онако непрестано очима и жмиркао. Нос му је мали и нешто затубаст. Био је прићос. Оно неколико риђих, дугих и чекињастих длака што му штрчаху на оамим крајевима горње усне, — више су личпле на бркове у мачка но у човека. Ретко га је ко видио да се насмеје; а кад би се то кад и десило, онда и тај сам осмејак личаше на онај у мачка кад миша шчепа. Па и сам израз његова лица беше мачији. Да су га нешто прозвали газда Вуле Мачак — ово би му презиме најлепше доликовало. Али и што су га звали (( Брбом" —• имало је свога узрока. Његова горња усна била је много дебља од доње, с тога је изгледало као да непрестано држи доњу усну подвијену. И — кад би год отворио уста да што рекпе, морао је најпре учинити (( бр...!" Кад би му ко, на прилику, ушао у дућан и назв о бога, — он би му одговорио : (( Бр.... бог ти помог'о |П Дућан му је био одмах сирам механе. Иза дућапа имао је велику ардију — собу. Она је из^ледала више на кавану но на ардију. Свуд у наоколо биле су понамештане клупе, а по дуваревима обешене разне слике. На сред ардије беше намештен велики сто на четири ћошка, а у сваком углу по један округао. Поред сваког стола беше по две -три сламне столице. Ардија је била циглом патосана и имала је своју рођену плехану Фуруну. На ардији су троја врата: једна из дућана, друга из момачке собе, а трећа из авлије. Још ваља поменут^